ИЗ НАШЕГ УГЛА: ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ “УЗДРЖАНЕ“ СРБИЈЕ

FOTO Evrointegracije uzdržane Srbije“Србија је одлучила да буде неутрална и да тежи чланству у ЕУ, а НАТО то поштује и подржава њен напредак на том путу“, каже први човек НАТО Јенс Столтенберг. Истовремено, председник Србије Александар Вучић поручује да “ходамо по веома танкој жици, али и даље ходамо“, потврђујући да се Србија налази на свом европском путу, али да ће чувати своје традиционално пријатељство са Руском Федерацијом.

И сада долазимо до кључног питања, да ли је заиста Србија неутрална држава или то само покушава да буде? Док многи политичари, нарочито они из владајућег корпуса, оправдавају спољнополитичку оријентацију Србије чињеницом да и данас постоје неутралне државе у Европи које су чланице Европске уније, поједини политички аналитичари сматрају да је остало замагљено у јавности шта значи бити неутрална држава у традиционалном смислу, као и да не постоји довољна свест домаће јавности о безбедносним и политичким променама које су се десиле у Европи од краја Хладног рата.

Од прве у историји званично признате неутралности једној држави на Бечком конгресу 1815. године, када су силе победнице над Наполеоном призале овај статус Швајцарској, па до данас, више пута је долазило до размимоилажења теорије и праксе у државама које су се трудиле да очувају управо такав статус.

Основни концепт неутралности подразумева да држава треба да води спољну политику која би јој омогућила да избегне потенцијално будуће ратно ангажовање, другим речима треба да води тзв. “политику уздржавања“. Међутим, политички концепти у 21. веку су се толико убрзали, да оне одлуке које су доносиле политичке елите на нивоу декаде, данас се реализују за непуних месец дана. При томе, треба имати на уму да велике силе и даље имају своје геополитичке аспирације које су неретко често уперене против интереса неутралних држава.

Нови начини комуникације променили су свет у тзв. глобално село. Ова промена носи велике могућности , али и опасности. Европске стално неутралне земље, попут Аустрије, Финске и Шведске, препознале су нове изазове, те су сходно томе модификовале своје концепте неутралности, напуштајући тиме традиционалне концепције. Поменуте државе, као што је то уосталом и Србија, чланице су Партнерства за мир, а све оне које су чланице ЕУ учествују и у Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици (ЗБОР).

Концепт неутралности све четири стално неутралне европске државе, сведен је на избегавање чланства у политичко-војним савезима који претпостављају међусобну одбрану. Како то запажа политиколошкиња др Карен Диваин, оне су временом губиле карактеристике сталне неутралности, зато што су ЕУ прихватaле као мировни пројекат и носиоца нормативне “меке моћи“, те су по том схватању “мисија и циљеви ЕУ компатибилни са циљевима бивших концепата неутралности тих држава“.

По свој прилици, политика коју заговара председник Србије др Александар Вучић даје почетне резултате. Ако пођемо од претпоставке да неутралне државе често играју улогу посредника између сукобљених страна, онда недавни београдски сусрет руског и америчког дипломате у вези са наставком преговора о примени Минског споразума о примирју у Украјини улива наду да је Србија на правом путу.

Присуство припадника српске војске на војним вежбама НАТО и ОДКБ, као и споразуми о војно-техничкој сарадњи са светским силама још су један показатељ да је Србија безбедна, мирољубива држава која неће бити лак залогај потенцијалним непријатељима.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: