ГЕОЕКОНОМИЈА: СТРАНЦИ АЛАВИ НА СРПСКУ РУДУ

FOTO Stranci alavi na srpsku ruduСрбија ће све више бити “мета“ моћних рудних мултинационалних компанија за ретке метале и руде које су део савремене технологије. На првом месту Србија је типована за руде литијума, бората, злата, али и за освајања изворишта пијаће и минералне воде. Моћне државе по устаљеној методологији, већ виђеној у Африци, Латинској Америци и Азији склоне су да и надаље воде економске и политичке сукобе у циљу освајања природних богатства, нафте, угља и ретких метала.

Тако је 20. век био у знаку нафте, гаса и угља, док је 21. век борба за остатак нафтних резерви, гаса, пијаће воде и ретких метала. Међу првима који је у интересу Србије радио на истраживању  рудних богатстава био је индустријалац Ђорђе Вајферт, који је улагао свој капитал у рудна налазишта.

Током Првог и Другог светског рата немачке компаније биле су заинтересоване за значајан број   рудних налазишта и за њихову експлоатацију. Сукоб 1999. године и војно присуство НАТО и САД на Косову у вези су, пре свега, са експлоатацијом рудног богатства. Читава једна област војне  науке бави се тзв. “војном“ или ратном геологијом. Међу пионирима ратне геологије је наш познати  научник Бранислав Миловановић, који је под окупацијом у Другом светском рату био  један од инжењера у Борским  рудницима, а познати стручњак у овој области је и геолог професор Коста Петковић.

Моћне приватне компаније су на Косову од провог дана деловања УНМИКа-а и КФОР-а.

Почетком деведесетих година прошлог века неке компаније, попут Рио Тинта су дошле у Србију  да испитују, снимају и процењују капацитет налазишта значајних руда литијума и бората код Лознице, као и велико налазиште руде бор у Бољевцу на Ибру. Рио Тинто је стрпљив да “на тањиру“ добије рудна богатства Србије.

Крајем јула ове године, Влада Србије и компанија Рио Тинто потписале су Меморандум о разумевању у вези с имплементацијом Пројекта „Јадар“, а та компанија је до сада уложила више од 90 милиона долара. Очекује се да ће Србија захваљујући налазишту литијума и бората моћи да генерише значајан део светске производње литијума.

Ова оцена значи и стављање Србије у неку врсту рударског протектората моћних компанија, а може доћи и до борбе интереса компанија Запада и Истока, јер су поред Американаца, Британаца, Канађана и Аустралијанаца за експлоатацију руда у Србији заинтересовани Кинези, Руси и Турци. Рудна налазишта пројекта “Јадар“ нису ствар само општине Лозница, већ читаве Србије, почев од  еколошке заштите до инфраструктурних и економских интереса. Рудна налазишта су “замајац раста српске економије“ и зато је нужо да буду стратешки дефинисана, а не само парцијално и тренутно.

 

Пише: Томислав Кресовић

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: