ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: ОД ЦРВЕНОГ ОКТОБРА ДО ЦРНОГ МАЈДАНА

FOTO Od crvenog oktobra do crnog Majdana (1)По дијаболичном западном, односно америчком рецепту, данас живимо у свету “обојених револуција“.  Србија је својевремено била на мети једне такве револуције, назване петооктобарска, коју су спровеле организација “Отпор“ и прозападно оријентисана опозиција, уз помоћ страних обавештајних служби. Слична прича је “испричана“ 2014. години на кијевском Тргу независности, познатијем као Мајдан.

Модел “обојених револуција“ реализован је први пут 1917. године приликом рушења Руског царства, односном доласком Лењина и бољшевика на власт. Модели политичких преврата  организованих “споља“ у државама преко политичке опозиције и дисидената имао је своју  интернационалну подршку. Владе многих држава биле су рушене како би се остварили интереси великих светских сила у време “Хладног рата“ и после њега. После 1991.године доминацију постављања влада и организовања преврата имају САД, Велика Британија и војно-политички савез НАТО.

Руски револуционарни модел из 1917. године доведен је данас до “политичког савршенства“, почев од техника спровођења државног и војног удара, па све до мирних, обојених, односно “плишаних револуција“ у различитим социо-културним моделима са циљем да се успостави демократија по западном систему.

Важну улогу у организовању доласка Лењина на власт имају тајне службе и моћне компаније. Тајне  личности које раде из сенке нису званични део историје, али су њен саставни део. Лењин и бољшевици су победили захваљујући капиталу и интересима, као и подршци утицајних структура из кајзерове Немачке, САД и других европских центара.

Споразум бољшевика и Запада “био је круна напора немачких дипломата и загонетног Александра Парвуса (право име: Израел Хелфланд). Будући упућен у револуционарни миље, Парвус се наметнуо као нужан посредник између различитих служби Рајха и конспиративних руских кругова. Његов план, којим је немачком Главном штабу сугерисао дестабилизацију Русије генералним штрајком, рачунао је на бољшевичку партију што указује на чињеницу да је Парвус пре свих схватио Лењинову харизму.

Парвус је својим радом из сенке тек допринео организовању превоза тридесет три револуционара, који су се окористили општом амнестијом привремене владе 21. марта 1917. Извесно је да у сенци рушења руског царства стоји  и велики  капитал  породице магната Рокфелера који су видели своје интересе у  доласку бољшевика на власт. Октобарска револуција је променила свет, али и увела модел новог рата између демократије, бољшевизма и ауторитарних режима који су у бити Другог светског рата, “Хладног рата“, али  и новог економско-политичког конфликта Запада и Истока, уз покушаје организовања “обојене револуције“ у Русији.

Бољшевичка револуција је уз помоћ западне логистике срушила велико Руско царство. Након тога,  Запад и СССР, као и данас Русија су у матрици “обојених револуција“. Цара Николаја Другог, кога су по званичној историјској верзији бољшевици убили са целокупном породицом, канонизовала је утицајна Руска православна црква, а њихово страдање је признала и држава како би дошло до помирења у руском народу.

Истовремено, лидер бољшевика Владимир Иљич Лењин, који је наредио погубљење цара и касније прогањао црквене оце, и даље почива у маузолеју на Црвеном тргу као “реликвија“ револуције која је планирана и подржана са Запада. Џелати царске породице и даље имају историјску улогу. Једна од метро станица у Москви носи име организатора царевог убиства Петра Војкова. Бољшевичка  традиција се третира у Русији као део националне историје и представља велику хипотеку данашњој Русији и њеној будућности.

Ипак, Октобараска  револуција се третира као преврат у светској историји који је донео много зла руском  народу, али и јачању совјетске моћи у свету. Иако је срушен СССР и даље се према Русији води кампања наметања демократије кроз концепт “обојених револуција“. Они који су рушили царску Русију, водили “Хладни рат“ против Совјета, данас се свим силама труде да уруше власт Владимира Владимировича Путина.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: