ИЗ НАШЕГ УГЛА: “ЧИСТ ОБРАЗ“ НЕМА ЦЕНУ

FOTO Čist obraz nema cenuЖивимо у времену када се све мање осећа кајање, стид и срамота за учињене поступке или начин  вођења друштва у политичкој и јавној сфери. Све је мање потребе да се каже “извините“ или “починио сам грешку“ или осећам кајање и срам за своје поступке.

Стид је универзално искуство. Свака особа је склона стиду до одређеног степена. Здрав стид је нормалан, привременог је карактера и обезбеђује нам поруку да одржимо здрави баланс у вези нашег мишљења и понашања, односно да имамо моралне “кочнице“ у свом животу и раду.   Нездрави стид је прекомеран и изопачен.

Са друге стране стид је нездрава емоција која се јавља као последица тумачења да је нешто срамно о нашој личности откривено, нешто што нисмо желели да други сазнају или нешто што нисмо желели да буде део нас, па смо увидели то код себе. Када се прећуткују или толеришу слабости  које чине штету другој особи, друштву или држави изгубимо моралну  вертикалу да своју грешку  прихватимо кроз кајање и добра дела или да се постидимо, односно посрамимо.

Библија каже да срамоту осећамо кад чинимо грех. Срамота је губитак статуса који смо имали, пад на лошију позицију, било да је у питању банкрот, одузимање титуле или претрпљени пораз од особе коју смо некада побеђивали. Тешко се признају порази и погрешке у односима са другим људима. Неговањем себичног индивидуализма  губе се реалације кривице и измиче потреба да се “носи“ лични стид и срамота. Друштво које жели  да  се одржи као цивилизована заједница нужно  има границе толеранције и подржава разумевање стида и срамоте. Неки народи, попут, Јапанаца су у својој историји свој стид и срамоту решавали “витешки“ прихватајући личну одговорност.

У Србији се све мање осећа стид. Традиционални морал је урушен. Влада некаква инстант етика која толерише све друштвене преступе. То почиње од породице са лошим васпитањем и подстицањем социјалних разлика. Онда се наставља у школи са понижавањем својих учитеља и професора. Све је присутније подстицање понашања да није важно учити, јер се све може купити.

Тај систем се пребацује на радна места која се купују, губи се солидарност, што све скупа избија на површину као прљав талог кроз генерално сумњиву друштвену моралност и политичке афере коју популаришу таблоиди и примитивно јавно мнење. Тако се ствара систем где нема одговорности, нити било какве моралности, што грађане ослобађа било каквог осећаја стида и срамоте.

 

Пише: Томислав Кресовић   

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: