ГЕОПОЛИТИКА: РУСИ И КИНЕЗИ (НИ)СУ САВЕЗНИЦИ

FOTO Rusi i Kinezi nisu savezniciПозната је изрека да тамо где преовладавају интереси нема љубави. Добар пример за то су све светске силе које су у својим геополитичким трвењима ретко кад могле да остваре савезништво.

Ако бисмо ставили по страни светског хегемона у паду – САД, која је својим “адолесцентним понашањем“ у прошлом веку више нанела штете својим “савезницима“ него што су од тог односа имали користи,  и уколико бисмо овога пута акцентовали Русију, Иран и Кину као веома значајне светске силе на новој мултиполарној мапи света, веома лако бисмо дошли до закључка да су геополитички интереси највећа препрека у успостављању савезништва.

На први поглед деловало је да Русија, Кина и Иран стварају евроазијски “златни троугао“, својеврсни економски, војни и културни пројекат који по динамици успостављања мултилатералних односа добија обрисе озбиљне стратегије зауздавања “вашингтонског Голијата“.

Међутим, стратешки пројекти које спроводе откривају нам да свака сила “вуче“ на своју страну.

Не треба сметнути с ума да форсирање “меке моћи“ Кине ка земљама Европе и Блиског Истока у оквиру пројекта “Један појас један пут“ или, како га још називају, “Нови економски пут свиле“ оставља горак укус руским партнерима који увиђају да “кинески змај“ почиње необуздано да лети. Они су свесни своје моћи и своју земљу називају “све што је под небом“. Ближи се дан када ће Кинези правити уговоре о увозу нафте у својој валути – јуанима, што представља бацање “рукавице у лице“ САД-у и озбиљније нарушавање глобалне доминације тзв. петро-долара за који је, иако га не воли, везана и Русија.

Давно је Бжежиски констатовао да ће “сила која доминира Евроазијом контролисати два од три најнапреднија и економски најпродуктивнија региона у свету. Прости поглед на мапу такође указује да контрола над Евроазијом готово аутоматски подразумева и потчињеност Африке, правећи од Западне хемисфере и Океаније (Аустралије) геополитичку периферију у односу на цетрални светски континент“.

Кина и Русија већ годинама раде на томе да се одмакну од америчке валуте и да смање своју зависност од ње, али у пракси делује да је за корак ближи Пенкинг. Отуда је недавна званична посета Ирану руског лидера Владимира Путина имала за циљ да се успешно заврши транспортни коридор који ће повезати Иран са Европом преко Русије, што представља конкуренцију кинеском “Новом путу свиле“.

Сваки пут у историји, када је Кина улазила у савез са Русијом, било царском или Совјетским савезом, то је било краткотрајно, јер две земље нису биле ни близу исте снаге. Русија и Кина ће у контексту спољнополитичког наступа увек бити на пристојном одстојању које омогућује међусобно помагање и сарадњу у циљу постизања заједничких циљева, али нереално је очекивати да ће икада формирати савез.

Нема сумње да се Кина и Русије међусобно уважавају и да представљају добар пример како се могу превазићи разлике када је потребно да се ојача међународни систем. Истовремено, Кина и Русија показују да су конкурентне суперсиле које на геополитичкој шаховској табли света само свака за себе могу да освоје неко “ново поље“.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: