ИЗ НАШЕГ УГЛА: ШТА ЈЕ ТО ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ?

FOTO Šta je to domaće vaspitanjeДанашња деца предшколскoг и школског узраста вешто баратају са рачунарима, таблетима, мобилним телефонима и страним језицима, али им недостаје лепо понашање, односно домаће васпитање. Школе су све више образовне, али не и васпитне установе, а породице су данас мање васпитне, а више социјалне институције. Нема сумње да је важно да информатика буде један од обавезних предмета у школи, али је много, много важније да деца савладају “грађански бонтон“.

Домаће васпитање неговало се до Другог светског рата. Оно је било установљено као део сеоског и градског правила понашања и поштовања родитеља, старијих, обичаја, школе, наставника, укратко – радило се на системском усвајању културе и обичаја. После Другог светског рата долази до пада етичких вредности које су све изједначиле са категоријом “друг-другарица“.

Ипак, нешто је мало остало као вид домаћег васпитања. То је трајало до почетка деведестих година прошлог века. Онда наступа време распада заједничке државе и многих вредности. Институција породице постаје све угроженија. Долази до сукоба, санкција, сиромаштва и пада   моралних вредности. Агресивност и простаклук доминира, а на лепо понашање се гледа као на личну слабост.

После 2000. године долази време транзиције и суровог облика капитализма, где су младе генерације суочене са културолошким распадом. Повећава се број развода бракова, социјални и економски крах разара породице. Долази до усвајања нове “социјалне граматике“. Прихвата се језик глобалног друштва, који у великој мери поништава однос генерација и културу јавног опхођења. Домаће васпитање губи  битку пред општим трендовима друштва, које све више  негира моралне, верске и националне вредности.

Младе генерације у Србији имају више знања, али мање културе која се изражава у негацији   прошлих генерација, поништавању јавних обичаја и породичних вредности. Тако је лепо   понашање постало раритет, нека врста музејског примерка код већег дела младе генерације. Непоштовање родитеља, професора, друштвене заједнице доводи до отуђених личности које губе сопствени индентитет.

Домаће васпитање није само лепо понашње, већ и култура живота, односа према вредностима друштва, нације и поштовања разлика, као и подстицање нових вредности. Домаће васпитање  постаје све више “глобално васпитање“ које негира породицу и врлине, полност и брак. Фаворизују се интереси, сила и либерализује сексуалност. Домаће васпитање је подједнако потребно, колико и знање и вештине, јер без породичног васпитања нема ни националне  самосвести, друштвене солидарности и одговорности. Друштво може технолошки и економски да напредује или пропада, али када се разара домаће васпитање нема поправке, нити реформе. Чак ни ЕУ стандарди ту не могу ништа да помогну.

 

Пише: Томислав Кресовић       

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: