СРБИЈА И ЕУ: ДА ЛИ ПОЛИТИКА НЕУТРАЛНОСТИ УБРЗАВА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ?

FOTO Da li politika neutralnosti ubrzava evrointegracijeЧесто се говори и пише о неутралности Србије, иако по дефиницији званични Београд не може да води политику еквидистанце према Европској унији и Русији, јер се определио за евроинтеграције, што значи да мора да хармонизује своју спољну политику по диктату Брисела.

Ипак, сведоци смо да Европска унија Србији замера многобројне политичке авантуре, пре свега из области безбедности и енергетике. Србији евробирократе замерају планирану испоруку шест мигова и другог наоружања из Русије и Белорусије. Поготово је у Бриселу лоше примљена сарадња између званичног Београда и Анкаре, која је свој крешендо доживела срдачним пријемом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана од стране српског руководства. Ту је и најава сигурне реализације пројекта “Турски ток“, као и све већа трговинска размена и економска сарадња са Турском, Русијом и Кином.

Оваквим развојем ситуације посебно је незадовољан званични Вашингтон, који би на тај начин изгубио геоекономску позицију на Балкану. Будући да би “Турски ток“ требао да допреми руски гас до јужне и југоисточне Европе најкасније до краја 2019. године, амерички магнати у области енергетике су увелико у паници да свој гас неће имати у Европи коме да продају, јер ће бити прескуп.

Сваки крак руско-турског гасовода имаће капацитет од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а вредност пројекта износи 11,4 милијарде евра. Управо због тога у јавности се све више могу чути изјаве евробирократа да ће Србија по кратком поступку постати чланица ЕУ. “Несумњиво је да Србија припада Европи и да ће врло брзо постати део европске породице“, поручује Европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан.

Из свега наведеног поједини домаћи политички аналитичари закључују да се иза затворених врата Европске уније догађа права драма. После првобитног грча условљеног економском и мигрантском кризом Европска унија је почела под налетом све агресивнијих сила у мултиполарном свету да се полако отвара према “балканским кандидатима“. Наводно је уочено слабљење геополитичке позиције на овом стратешки веома значајном полуострву. Политка неутралности коју води Србија показала се као добар одговор на “штап и шаргарепу“ који су јој све време потурали западни злонамерници.

Иако на први поглед овакав аналитички приступ изгледа реално, не треба сметнути с ума да западне силе неће тако лако одустати од своје политике која балканске кандидате држи у подређеном полођају. Није једна паушална изјава еврокомесара Хана довољна да се закључи да ће развијене земље Европске уније одустати од своје политике условљавања. Рекли бисмо да ће пре Брисел посегнути за економским санкцијама уколико то буде потребно, него што ће показати политичку слабост и што пре пригрлити Србију у своје наручје.

Такође не треба заборавити да су САД донедавно спољну политику Србије посматрале као шизофрену са видним елементима “Стокхолмског синдрома“ који говори о томе како је Србија спремна да Западу опрости сва почињена непочинства, почев од распада СФРЈ, преко економских санкција, па све до НАТО агресије. Дакле, правилније је закључити да политика неутралности коју води Србија не представља антидот за све облике политичког насиља које су спроводиле западне силе у последње три деценије, већ би је пре могли окарактерисати као прву фазу у приближавању оним факторима на светској политичкој сцени који Србији нуде достојанственији положај.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: