ДРУШТВЕНИ НЕГАТИВ: ПРЕСУШИО ХУМОР НАШ НАСУШНИ

FOTO Presušio humor naš nasušniХумор је производ људског духа, душе, свести, односно представља облик забаве и вид људске комуникације са сврхом да насмеје људе и учини их срећним. Порекло ове речи потиче од начина лечења код старих Грка, који су тврдили да мешавина течности  (хумора) контролише људско здравље и чула.

Друштво се одржава на здравом народном и друштвеном хумору, на подстицању смеха и релаксирању човека пред тежином живота и друштвених, личних и породичних обавеза. Што је  више  хумора то је друштво здравије и способније за разне изазове. Што је мање хумора и осмеха на лицу људи, више је духовних тегоба и смањени су оптимистички потенцијали друштва да се суочи са тешкоћама.

Хумор полази од основе да подстакне позитивно расположење, да релаксира човекова чула и друштво на начин да слобода духа и изражавања буде већа уз контролу емоција и речи које неће   вређати, понижавати или исмејавати, већ засмејавати на општим феноменима друштвеног живота. Сведоци смо да је већ дуже време на просторима Балкана и у Србији мањак здравог народног   хумора и да је више у игри “забава милиона“ кроз тзв. “ријалити програме“, односно исмевање и деградацију човека који се бори за хонорар у затвореном простору и да кроз социјално изоловану средину пред камерама забавља милионе.

Некада је извор хумора била радио емисија “Весело вече“, популарни ликови Мија и Чкаља и разне телевизијске серије. Све ово пратио је и народни хумор који је долазио са села. Данас је хумор комерцијализован. То значи, један осмех – једна цена. Тако се  ТВ куће боре да окупе гледаоце и да их заробе да прате разне садржаје, попут, Фарме, Парова и Задруге. Све ове емисије наводе на  отуђење и комерцијализацију друштвених односа.

Србија је већ 27 година у сталним политичким, друштвеним и глобалним превирањима са малим   капацитетом хумористичког друштвеног садржаја. Треба подсетити да је Србија током Другог светског рата у Недићевој држави имала хумористичке часописе, попут “Бодљикавог прасета“, односно послератног листа “Ошишани јеж“ и низа других сатиричних часописа.

Данас у Србији нема ни једног часописа који подстиче хумор и сатиру. То само говори о степену  отуђења и деградације ове врсте уметности. Све је мање комедија у позориштима и на великом платну, а све је више “црног хумора“ у друштву. Недостатак хумора у друштву јача настанак депресије, страхова и повлачења појединаца у себе. Мањак хумора у друштву је и знак опште   социјалне патологије која говори и о незадовољствима и свим облицима апатија и аномије.

Они који су на власти требало би да постичу здрав хумор, а не иронију као вид политичке и јавне терапије. Ако тога нема друштво се све више утапа у шаблоне орвелијанске заједнице у којој  доминирају отуђеност, страх и депресија.

Пише: Томислав Кресовић 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: