БАЛКАНСКА ПРАВИЛА: ЖИВОТ УЗ КСЕНОФОБНЕ КОМШИЈЕ

FOTO Život uz ksenofobne komšijeПојам ксенофобија је састављен од две грчке речи, ксенос – странац и фобос – страх. Дакле, у питању је страх од непознатих људи, односно странаца, и непознатог уопште. На Балкану ксенофобија има димензију појачаних страхова и отпора према етницитетима, народима, религији  која је у непосредном суседству или унутар једне државне заједнице. Балкан  је “инфициран“  ксенофобијом и она ће, по свему судећи, још доста дуго трајати. Ксенофобија је изазвана   етничким и верским сукобима, односно грађанским ратовима, а све као последица комплекса “малих разлога“, верске дистанцираности и фундаметализма.

Ксенофобија ствара фобични и агресивни друштвени образац и нације, вере и државе ставља у  модел одбране. Тако се јавља етнички, политички и верским екстремизам. Примера ради, Хрватска велича злочиначку операцију “Олују“ и геноцид НДХ из Другог светског рата, фалсификујући концентрационе логоре, величајући усташке симболе и поздраве. Хрватска јавна сцена која је отворено проусташка, све више за Србе користи назив четници.

Истини за вољу, Србија истовремено има одређене  фрустрације према Хрватској и њиховом    негативном односу према Србима од времена светских ратова, преко грађанско-верског рата деведесетих, па све до данас. Унутрашња ксенофобија у Србији према Хрватској је мања него Хрватске према Србији, али  у комплексу “малих разлика“ тиња сукоб два народа скоро сто година.

Грађански рат у БиХ је дубоко поделио сва три народа са јаким траумама који трају дуже и јаче него после Другог светског рата. Бошњаци и Хрвати Србе називају четници, а Срби у БиХ Бошњаке ословљавају Турци, Балије, а Хрвате – усташе. Погрдни етнички и верски називи само  су у функцији опште дискриминације која је подигла зидове и ископала ровове међу  народима и верама који су заједнио живели у две државе за време краљевине и самоуправног социјализма.

Историја Балкана препуна је изражених комплекса “малих разлика“, који су често подгревани од стране великих сила. Примера ради, бошњачки историчар Сафет Банџовић, иначе рођен у Новом Пазару, бележи да је на Међународној конференцији одржаној 1862. године у истамбулском предграђу Канлиџи, уз подршку француске и руске владе направљен Споразум о заједничком иступању у корист Србије. Уговором је било прописано да се муслимани морају иселити што је могуће брже из Србије. Одштету за њихову покретну и непокретну имовину од девет милиона гроша Србија је требала да исплати Турској. Муслимани Србије могли су остати на својим огњиштима и задржати сва своја добра, само у случају да се врате вери прадедовској, а ако то неће, онда могу да буду Срби исламске вере. Ако и то неће, онда морају да се у матичним књигама воде као Цигани, а ако и то неће, онда морају да се иселе из Србије. Маса се одлучила на исељавање, а један број је радије пристао да буду Цигани, него да се врате “вери прадедовској“ или да “буду Срби исламске вере“. Када су касније долазили у Босну имали су папире да су Цигани, без обзира што су имали исти или сличан живот као староседеоци, па су их звали “бели Цигани“.

Велики је јаз између Албанаца и Срба, јер њих дели језичка, верска и културна баријера. Србији је  отето Косово уз  подршку НАТО  и једнострано предато Албанцима који Србе сматрају  окупаторима, а Срби виде Косво као “националну колевку“ и извориште духовности. Албанци на Косову су извршили присилом и притиском етничко чишћење Срба. То је веома тешка хипотека  за нормализацију односа.

Грађани Македоније се све више окрећу индентитету Бугарске, Албаније и  стрепе од грчког захтева за укидање спорног назива државе или се прибојавају Србије која је у Балканским ратовима ослобађала управо њихову земљу која је заједно са Косовом тада била део “Старе Србије“. На унутрашњем плану у Србији глобално постоји етничка и верска равнотежа, али су присутне и ксенофобичне реакције у односима етничких мањина у Србији. Не треба сакривати да тога има и међу Србима из БиХ, Хрватске и са Косова који су избегли у Србију. Власти Црне Горе имају ксенофобични однос према Србима у Црној Гори, али и према Србији са негирањем националног и верског индентитата Срба. Рекли бисмо тешко је живети уз ксенофобне комшије.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: