СУДБИНА ЕУ: РАС(ПАД) ИЛИ НОВИ САВЕЗ?

FOTO Raspad ili novi savezСецесије у Европи кренуле су на Балкану распадом СССР-а и добровољним раздруживањем Чехословачке Социјалистичке Републике. Србији је отето Косово вољом НАТО и уз сагласност ЕУ. Балкански сецесионизам отворио је на велика врата процесе дезинтеграције Европе. Европска унија је у најтежој кризи индентитета и (дез)организованости од како је формирана као ЕЗ 1957. године.

Вишеструка проширења, посебно на државе источне и југоистичне Европе, које су биле иза гвоздене завесе, после пада Берлинског зида и окончања фазе “Хладног рата“ доживеле су   вишеструку трансформацију. После “Брегзита“ и глобалне економске кризе од које се Европа још опоравља, наступило је ново време са мигрантском кризом, сукобима и санкцијама ЕУ према Руској Федерацији. Највеће противречности унутар ЕУ су криза индентитета држава чланица ЕУ и њихова побуна да се препознају као државе-нације које договорно делују у јединственом економском тржишту.

Европска унија преко бриселске администрације је ушла у унутрашњи сукоб, јер јер концепт  суверених држава кренуо путем глобалне политичке и правне интеграције што говори о стварању тзв. Европске федерације држава са јаким механизмима моћи Брисела и доминације једног броја држава ЕУ над  већином. Тако  је дошло до унутрашње “побуне“ чланица које и саме воде међусобно облике “економског рата“ за доминацију економија и државних политика.

Уз све наведене проблеме, ЕУ је сада у фази озбиљних преиспитивања што ће се одразити на застој примања нових чланица у наредних пет до десет година, међу којима је и Србија и државе са Балкана. Ипак, најопаснији вирус за опстанак ЕУ су унутрашњи облици национализама, преточени у потребу појединих народа да се уз помоћ демократског механизма референдума изјасне о својој самосталности и отцепе од матичних држава.

Европа је сведок сепаратизма и регионализма. У време рецесије и политичких проблема на тесту је отпорност добро организованих држава, док покрети за независност у Шкотској, Каталонији и Фландрији имају све више присталица. Тако  је Каталонија на свом референдуму дефинисала себе изван државе Шпаније, што званични Мадрид не прихвата као легитимни чин. На овај начин  Шпанија је ушла у зону растакања које ће се пре или касније дефинисати новом државом  Каталонијом у одређеном временском периоду.

Реалност је да дође до поделе и у Белгији која има традиционалнију федералну структуру, са три региона и три језичке заједнице (малу немачку, холандску и француску заједницу). Фламанци и франкофонски Валонци већ четири деценије узалуд трагају за равнотежом.

Белгија је основана 1831. године. Валонци посматрају Фламанце као похлепнике за новцем без смисла за хумор. За распад Белгије био би потребан споразум о Бриселу, главном граду у којем се говори француски, док око њега живе Фламанци. Али, ни валонски, ни фламански националисти не желе да га препусте. Сукобљеност Валонаца и Фламанаца је вековна. Белгију заправо одржава

“вештачка рука“ администрације ЕУ и НАТО које имају своја седишта управо у овом граду.

Због унутарполитичких сукоба Белгија је недавно била више од 15 месеци без своје владе, али је  функционисала на полугама моћи ЕУ и НАТО. Евидентно је да и у другим државама ЕУ тиња   идеја независности појединих регија које би озбиљно довеле у питање даље проширење ЕУ за дужи временски период. ЕУ је пред велим искушењем рас(пада) или новог савеза са новим правилима. Рекли бисмо да садашња ЕУ полако силази са трона и следи је озбиљна  трансформација интереса држава-нација.

 

Пише: Томислав Кресовић  

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: