ИЗ НАШЕГ УГЛА: ВЛАСТ ЈЕ ПРОЛАЗНА, ПОЛТРОНИ СУ ВЕЧНИ

FOTO Vlast je prolazna, poltroni su večniРеч полтрон на француском означава кукавицу, човека без храбрости и интегритета, док на италијанском означава лењу особу склону излежавању. Полтрони су највидљивији у сфери политике и власти. Они су “друштвени крпељи“ који се каче за моћне и утицајне људе, користећи из свог односа са њима све доступне погодности. Када моћни и утицајни на власти губе позицију, полтрони се брзо ограђују, беже из окружења својих заштитника и траже нове.

Српски језик има много синонима за реч полтрон. Неки од њих су: улизице, увлакачи, чанколизе, утикачи и чепикуће. Познати афористичар Душко Радовић својевремено је рекао: “Чувајте се полтрона, полтрони су опасни. Најпре осетите мило, а затим вам се тако увуку у живот да их се теже отрести него пантљичаре“.

На политичкој сцени прави полтрони од утицаја су шефови кабинета моћних и њихови саветници, а онда су ту најужи сарадници у врху партија, владе  и парламента. Пут од партијског активисте, преко одборника до посланика везан је за “полтронократију“. Реч је, наиме, о старој и ефикасној олигархији која се одражава у привилегијама и “шлихтању“ моћнима у власти.

Политички полтрон је спреман увек да повлађује свом претпостављеном, да показује колико је импресиониран његовим ликом и делом, док избегава и најмањи наговештај да се не слаже са шефовим идејама и проценама. Улога политичког вође, шефа странке и првих људи у власти диже се “до небеса“ код полтрона, али се у исто време брзо “баца у блато“ у часу политичког пада и пораза.

Политички полтрони, а пуна их је историја, показују сталну “теорију завере“ и претње које долазе споља према политичким шефовима. Улога полтрона је да додатно драматизује, спинује или да пружи медијску пажњу неком  инциденту, стварном или измишљеном и тако покаже своју лојалност политичким вођама.

“Како полтрон има склоност да драматизује и преувеличава претње, како би његов чин спасавања шефа био што већи, овакви шефови могу бити заведени погрешном сликом о групи“, пише психоаналитичар др Зоран Миливојевић.

Полтички лидери често гаје заблуду да су им сарадници изузетно лојални, а заправо је реч о очигледној “полтронократији“. Тек пад с власти их отрезни да су остали сами. То показују политичке биографије, односно успони и падови многих моћних на власти. Примери новијег датума су политички ломови Слободана Милошевића, др Војислава Коштунице, Бориса Тадића, али и Томислава Николића, који је, донекле, и сам могао да се увери како функционише “полтронократија“.

У једном систему полтрони могу да представљају тзв. “уска грла“ у информисању шефова. Полтрони често филтрирају информације и својим шефовима прослеђују само оне за које мисле да он треба да их зна. Такође, може постојати и страх од изношења лоших вести. У случају постојања негативних информација, полтрони често могу одлагати њихово прослеђивање шефовима, са надом да ће се проблеми решити или елиминисати пре него што се руководство укључи у њих.

Полтрони су вечни, а политичке вође и моћ на власти су пролазни. За њих не важи полна, верска, нити расна подела. Како је већ неко приметио, за њих ни географија није битна, већ повољни услови за битисање и развој. У ближој, као и даљој будућности за полтроне неће бити зиме, сем ако не живе на далеком северу.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: