ЕРА ТАКМИЧЕЊА: ДОК НЕКОМ НЕ СМРКНЕ, ДРУГОМ НЕ СВАНЕ

FOTO Era takmičenja.jpgОд античких времена, па све до данас на победнике се гледа као на неку врсту божанстава. За њих су резервисане салве аплауза, слава и ловорике. Проницљивима неће промаћи да су сви ти конкурси, избори, утакмице, трке, турнири, смотре, фестивали, заправо одјек људске тежње за доминацијом која се у суровом облику испољава у ратовима.

Не такмиче се само спортисти, већ и привредници, пољопривредници, политичари и научници. Чак и тамо где важи правило да о укусима не треба расправљати присутно је такмичење. Уметници се диче својим оскарима и златним медаљама освојеним на разноразним смотрама.

И у медијасфери ништа није другачије. Готово да нема телевизијског информативног програма, а да се водитељка не похвали како пиплметри показују да на скали гледаности њена емисија заузима висок рејтинг. Не тако давне 2012. године председник компаније Си-Ен-Ен Џим Волтон најавио је да ће напустити ту функцију, јер се тада овај некада неприкосновени гигант на пољу вести борио да очува гледаност и рејтинге. “Си-Ен-Ен-у је потребан нови начин размишљања. Нови почетак са новим лидером који ће донети другачије погледе и нови план“, написао је тада Волтон, који је овом компанијом управљао од 2003. године.

По истом принципу такмиче се и информативни портали. Већ поменуте 2012. године са објављивањем мерења и истраживања коју прави “Gemius Audience“, листи од 14 земаља, где је већ радио јединствени систем истраживања демографије и одитовања посете Интернет сајтова, прикључила се и Србија. Гледаност, односно читаност информативних портала мења се из дана у дан, па је и место на такмичарској медија-скали веома клизаво. Од укупно 130 “измерених“ домаћих портала, BKTV News се тренутно налази на високом 30 месту.

Разумљиво је да се спортисти такмиче, али остаје отворено питање да ли су такмичења потребна уметницима и медијским посленицима? Психолози кажу да нас дух такмичења присиљава да покоравомо друге, јер је у основи такмичења да неко мора да изгуби. Поделом на победника и пораженог стварају се неједнакости, које управо удаљују људе једне од других. На тај начин нам систем такмичења више отежава живот, него што нам помаже да се међусобно повезујемо.

Уколико је у основи нашег постојања да што боље (читај: безболније, прим.аут.) прођемо у животу или кроз живот, ако га доживљавамо у свој пуноћи његове пролазности, онда је најважније научити како се такмичити са самим собом и по могућству победити све оно што је лоше у себи. Пратећи модел животног успеха Богољуба Карића можемо приметити да се успешни људи интензивније баве размишљањем како да буду још успешнији, а не како да буду бољи од других. Дакле, формула успеха је научити како “ући у трку“ са самим собом и померити властите границе успеха. Потребно је стално храбрити себе, а страх оставити онима који троше драгоцену енергију на погрешном месту, па им за успех у послу не остаје довољно снаге.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: