МЕДИЈСКА СЦЕНА: КОРИСНЕ БУДАЛЕ У ВЛАСТИ ОЛИГАРХА

FOTO Korisne budale u vlasti oligarhijeУгледни ТВ новинар, покојни Драган Бабић, уредник култних емисија “Двоглед“ и “Кино око“ је у  емисји “ТВ лица“, ауторке Тање Петернек Алексић рекао да се “новинари деле на будале, часне и  играче“. Новинари – играчи су стално у вези са властима, уређују новине и представљају тзв. “елиту“. Они који најпре професионално страдају су часни новинари због тежње ка истини, поседовању моралних разлога и жеље да буду објективни и независни.

Данашња медијска сцена је преплављена новинарима “будалама“ и “играчима“, односно посленицима јавне речи који фаворизују морални преступ, лаж, шунд, кич и аморалност, и оних који су делови партијских машинерија, спремних да за одређену суму врше политичку пропаганду и афирмишу спиновање. Велики број таквих новинара постали су партијски ботови на друштвеним мрежама.

Оба типа новинара су део таблоидног новинарства, некада зване “жуте штампе“ и режимски апаратчици. Мали број новинара које Драган  Бабић назива “часни“ су страдалници времена у којем живе и раде, поражени од моћних лобија и тајкуна. Они су маргинализовани, па се догађа да напуштају новинарску професију, у супротном ризикују да (по)страдају за више професионалне идеале.

Новинарство у Србији је већ дуже од две деценије у суноврату и губитку професионализма, етике са видном доминацијом политичке и тајкунске моћи над “седмом силoм“. Тако медији постају моћно оружије власти, а новинари су претворени у “војнике“, они срећнији у “ниже официре“ олигархија, а они најсрећнији на позицијама уредника и колумниста добро плаћени “официри“.

У ову групу спадају и Пи-Ар менаџери компанија, политичких партија, али и тзв. “политички аналитичари“. Сви они су довољно вешти да спинују информације стварајући “виртуалну стварност“. Често су професије Пи-Ара и политичких аналитичара у групацији, ако би употебили  виђење новинара и писца  Драгана  Бабића,  између “будала“ и “играча“. То зависи од њихове  плаћене улоге и моћи оних који их фаворизују и пројектују у јавност.

Све је више новинара, блогера и твитераша који су нека врста медијске алтернативе штампаним и  електронским медијима. Данас у Србији новине редовно чита мање од пет одсто грађана, али је 90 одсто грађана Србије конзумент ТВ станица које пројектују друштвену свест и јавно мњење. Интернет или веб новинарство и јавност сурогат су и амалгам писаних медија, али је ова врста медијске презентације неупоредиво слабија од моћи ТВ станица које су на таласима власти или опозиције.

Друштвене мреже постају нови облик јавности. Иако постају све моћније, чињеница је да немају довољну друштвену одговорност, па често прате етичка мерила конвеционалне јавности која је застрашујућа, попут савременог огледала Орвелове “1984“. Јавност друштвених мрежа и етаблираних медија све више постаје део “великог циркуса“ са много илузија, превара и маски. Политички аналитичари који данас представљају тренд у свету, али и у Србији, нису ништа друго него “корисне будале“ које делују као “тумачи“ стварности, односно као агитатори менталних    пројекција политичких олигархија у борби за власт над јавношћу и грађанима који имају или ће имати право гласа на изборима.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: