(НЕ)МИРНИ БАЛКАН: САНЏАК НЕУРАЛГИЧНА ОБЛАСТ СРБИЈЕ

FOTO Sandžak neuralgična tačka SrbijeРашка област или Санџак од 1991. године је неуралгична област Србије са високим степеном   међуетничке и политичке напетости. Треба подсетити да су политички интереси партија повезаних са Изетбеговићевом СДА преко својих “емисара“, попут др Сулејмана Угљанина, аутономију Санџака хтели да “овере“ референдумом joш 1991. године.

Реч је, наиме, о етничком и верском плебисциту Бошњака који живе у Рашкој области, a који се залажу за културну и политичку аутономију. Тај референдум је и данас основа политике радикалних партија у Санџаку, пре свега др Сулејмана Угљанина, који данас добија подршку актуелне власти у БиХ, Турске и других исламских држава.

Санџак је данас “геополитички мост“ Србије и Црне Горе и шира територија интереса исламиста у БиХ, посебно утицаја албанских партија које заговарају “Велику Албанију“ и њихове мафије која ову област користи као транзит за “прљаву трговину“.  Својевремено Санџак је био јак регрутни центар за исламске верске ратнике током грађанско-верског рата у БиХ, а после тога ојачале су струје вехабија и других верских и политичких фундаменталиста. Све ово прати висока етничка подељеност, социјална и економска криза. Санџачки кланови се удружују са мафијашким групама из Црне Горе, са Косова и Албаније и на тај начин постају велика опасност по регионалну стабилност.

На политичкој сцени у Санџаку доминира др Сулејман Угљанин који је обучен у Турској за облике исламског деловања. Треба напоменути да је овај политичар у више наврата био члан Владе Србије, али своју политичку идеологију никада није променио.

Истовремено, Новопазарац др Расим Љајић води знатно толерантнију политику која држи равнотежу да Санџак не склизне у шире сукобе. На политичкој сцени се активирао и некадашњи муфтија санџаки Муамер еф. Зукорлић, који сада делује као “трећи човек“ од утицаја у вези са промоцијом шире аутономије Санџака. Познат је по томе што је његова Бошњачка демократска заједница Санџака подржала председничку кандидатуру Александра Вучића. Зукорлић се на такав потез искључиво одлучио из прагматичних разлога сматрајући да ће, уколико политички подржи владајућу номенклатуру, његов универзитет у Новом Пазару лакше доћи до акредитације, а Факултет за исламске студије остати у бесправно саграђеном објекту. Зукорлић је чак изразио очекивања да ће актуелна Влада Србије помоћи Санџаку да се привредно развије.

Због унутрашњих сукоба партија међу Бошњацима, подела које постоје међу разноверним становништвном, интереса мафије, али и радикалних струја са Косова, БиХ и других држава, Санџак је неуралгична зона Србије и Балкана која се за сада одржава у седлу, али све време прети опасност од радикализације. Не треба заборавити да у Новом Пазару цвета идеологија вехабизма, а лик и дело сарадника окупатора и ратног команданта Новог Пазара Аћиф ефендије за многе санџаклије једнако је важан као Адем Јашари за Албанце. Ту је и на хиљаде нелегално изграђених објеката и сијасет шехида који на православце не гледају као на комшије, већ као на непријатеље ислама.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: