ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: ИНАТОМ ПРОТИВ ЛАЖНЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ

FOTO Inatom protiv lažne tolerancijeТолеранција је појам из области друштва, културе и религије који се односи на колективну и појединачну праксу прихватања и сарадње са особама које не мисле на исти начин, нису исте вере, имају другачији политички став или се разликују по неком другом основу.

Можда делује парадоксално, али када социолози и социјални психолози испитују колико је друштво толерантно, они у ствари испитују супротност ове појаве, заправо колико су људи нетрпељиви једни према другима. Светске студије вредности тај метод називају трагање за “најмање омиљеним групама“. Евидентна је чињеница да је историја препуна нетолеранције и да су ретки и врло кратки периоди када је постојала каква-таква толеранција.

У већ вишедеценијском процесу евроинтеграција које ситним корацима савладава Србија уочавамо и мањак толеранције које према нашем менталитету показују еврокомесари. Отуда и не треба никога да чуди зашто Срби тако тешко прихватају сурогат друштвених вредности којима се од нас захтева да будемо покорни ђаци туђих светоназора. Наметањем толеранције по наопаким аршинима који прописују да се одрекнемо сопствене територије зарад уласка у Европску унију, делује као да нас неко “шамара“ дозлабога наопаким псеудоидејама.

Да ли заиста треба да поверујемо да смо глупи и примитивни, па да неко са стране треба да нас просвети? Да ли треба тако олако да прихватамо наметнуте идеје које немају у нашем народу животно упориште? Ко то заговара да нисмо толерантни ако на тај начин не прихватамо стварност?

Нови светски поредак као да покушава да нас сатера у ћошак. Ако се савремена толерантност грубо намеће, она не може да има ваљану вредност избора. На тај начин друштво нема довољно унутрашњих ресурса, нити маневарског простора да заволи идеју толеранције, већ је сматра као нешто наметнуто, попут казне.

У таквим околностима српско друштво је угурано у веш машину евроинтеграција укључену на програм “расрбљавање“. И док се бубањ све више убрзава долази до стапања боја национа са бојама оних који су такав поредак ствари прихватили одавно. Kада нас сутра изваде из веш машине и окаче на неки штрик изненадиће се када уоче да на српском националном бићу, попут флека које не може да извуче ни најјачи детерџент, још увек постоји понос и инат.

То је оно осећање када неко покушава да вас омаловажи, а ви се потрудите да му објасните да не прихватате да се неко на тај начин према вама опходи, када не може све да буде онако како то неко други хоће. Иако Србија напредује каквим-таквим корацима ка ЕУ, тешко да ће се повиновати свим захтевима које јој еврокомесари постављају.

Од званичног Беогрда се очекује да напусти курс независне војне неутралности и да своју спољну политику усклади са хладноратовском политиком Вашингтона и Брисела. Готово да се не бирају средства да се врши притисак на званични Београд. Зато председник Србије Александар Вучић одговара: “Србија ће сарађивати са свима. Никоме се не правдам што сарађујемо са Москвом, Вашингтоном или Бриселом, то је наша политика на коју смо поносни“.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: