ИЗ УГЛА СТРУЧЊАКА: КАКО ОБЕСМИСЛИТИ ТЕРОРИЗАМ?

BLOG Kako obesmisliti terorizamНедавно су Каталонија, а затим Финска и Немачка доживеле тероризам. Гнусних убистава недужног становништва је било и биће. Хладне главе, теоретичари кажу да је тероризам заправо средство за изазивање страха системском применом насиља, што на крају доводи до тога да се грађани у сопственом граду осећају несигурно. Много је текстова написано о томе колико има врста тероризма, али мало је оних који дају готова решења како га искоренити. Тероризам можемо посматрати са аспекта историје, криминологије, социологије, кривичног права, али најлакше ћемо схватити о чему се ту ради ако га сагледамо са аспекта комуникологије.

Негде у исто време када су светски медији из минута у минут преносили последице терористичког напада у Барселони, нешто даље од очију светске јавности у некој афричкој забити више од 450 људи је погинуло, а 600 се води као нестало у катастрофалним поплавама. Ко је знао и кога је у том тренутку уопште интересовало да смрт махнито коси грађане Сијера Леонеа. У свету где су информационе технологије премрежиле свако месташце на планети ову вест као ексклузиву нису послали професионални новинари, већ званичници Црвеног крста.

На жалост ова два догађаја спаја губитак људских живота, с тим што треба нагласити да по трагичности догађаја, овај из Сијера Леонеа је знатно већи у односу на тероризам у Каталонији. Ипак, светски медији су све своје ресурсе усмерили на последице тероризма у Европи. Зашто је тероризам постао болест савременог доба?

Израелски историчар и предавач на Хебрејском универзитету у Јерусалиму Јувал Ноје Харари каже за портал БиблиОбс: “Да је 1150. године шачица муслиманских фанатика убила неколицину цивила у Јерусалиму, захтевајући да Крсташи напусте Свету земљу, пре би изазвали општи смех него општи страх. Да би били озбиљно схваћени, требало је, за почетак, да заузму једно или два непријатељска утврђења. Наши средњевековни преци нису много марили за тероризам: имали су далеко преча посла“.

Захваљујући медијима, десетак убијених лица у терористичком нападу привући ће више пажње од убијања стотина људи у Нигерији, Сирији, Ираку или страдања у природним непогодама Сијера Леонеа. Како каже Харари, модерне државе тероризам озбиљно уздрма, јер их погоди право у срце. У мирнодопском стању држава се труди да буде растерећена од политичког насиља. Отуда она делује као резонантна кутија која појачава дејство сваког, па и најмањег оружаног напада, па терористички акт делује као новчић бачен у празан базен.

Ако је тачно да терористи највећа очекивања од свог злодела имају у томе што ће код грађана створити осећај страха и ако ништа друго, барем нанети економску штету, јер ће смањити број туристичких посета, онда можемо слободно закључити да им мејнстрим медији дођу као нека врста савезника. Харари каже да терориста личи на муву која би да уништи стакларску радњу. Мува није у стању да промени ни најмању ствар, али она ће пронаћи слона, ући му у ухо и зујати толико да ће овај, преплашен, разјарен и бесан, демолирати стакларску радњу.

У томе и јесте поента тероризма. Сваки терориста очекује да ће његов фанатични акт произвести страх, који ће бити окидач за несразмеран одговор државе. “Тада се догађају непредвидиве ствари: праве се грешке, чине се злочини, јавност се дели, неопредељени добијају став, ремети се политичка равнотежа. Терористи не могу тачно да предвиде шта ће проистећи из њихове акције, чији је основни циљ дестабилизација, али оно што је сигурно је да су им шансе за добар улов много боље у мутним него у мирним политичким водама“, каже Харари.

Све ово треба да буде поука и Србији која је под сталном претњом од непредвидивих акција фанатика који имају своје терористичке ћелије широм Балкана. Зато је потребна непрестана дискретна акција праћења и неутралисања терористичких мрежа, а уколико превентива не да жељене резултате медији би требали да се уздрже од стварања “театра терора“. Терористима не треба излазити у сусрет и бесплатно рекламирати њихова злодела. Довољно је само дати штуру информацију шта се догодило, а нешто касније показати њихове фотографије у току потраге, када су ухваћени или ликвидирани. Не придавање велике пажње може деловати смирујуће на грађане.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: