ИЗ НАШЕГ УГЛА: ШТА ЈЕ ТО СТАБИЛОКРАТИЈА?

FOTO Šta je to stabilokratijaПриликом мерења демократске климе у балканским државама све се више помиње термин стабилократија. Није нам познато ко је творац ове кованице, али је очигледно да је највише користе опозиција, поједини западни медији и невладин сектор који није наклоњен владајућим структурама. Термин је изведен из латинске речи стабилис, што значи чврст и грчке речи кратиа – владати.

Стабилност обично везујемо за системе који одржавају или успостављају равнотежно стање после престанка деловања узрока који је ту равнотежу пореметио. Стабилност је присутна у механици, а проналазимо је и у економији, политичким збивањима и метеоролошким описима временских прилика. (Пара)политичка стабилност, односно стабилократија најчешће се посматра на пежоративан начин.  Саветодавна група за Балкан у Европи – БиЕПАГ (The Balkans in Europe Policy Advisory Group) у једном свом извештају наводи да су регионалне стабилократије заправо слабе демократије са аутократски оријентисаним лидерима, који управљају кроз неформалне, патронажне мреже и тврде да обезбеђују прозападну стабилност у региону.

Овим појмом нису прозвани само регионални лидери, већ и водеће западне демократије које подржавају владавину таквих државника зарад остваривања својих геополитичких интереса. Изгледа да се до јуче прозападно оријентисана опозиција сада нашла у “необраном грожђу“ у којем више нема ни један адут за улагивање својим западним менторима, па јој не преостаје ништа друго него да простотом засени народ и критички посматра међународну политичку сцену која, уз све постојеће недоследности, ипак покушава да балканско полуострво колико-толико одржи стабилним.

Сада се Западу замера да зарад својих ускогрудих интереса подржава лидере који су спремни да на спољнополитичком плану беспоговорно извршавају шта се од њих тражи, а као награду су добили “одрешене руке“ да у свом дворишту раде шта им је воља. Из тог угла посматрано, Запад је постао саучесник у кршењу принципа владавине права, поделе власти, слободе медија и борбе против корупције.

Тако смо дошли до парадоксалне ситуације да опозиција уместо да критикује власт, она је своју политичку оштрицу окренула ка спољном фактору који је сад оптужен да учвршћује власт ауторитативних режима, а самим тим је саучесник у урушавању животног стандарда и суштински не дозвољава балканским народима да се приближе европским демократским вредностима.

У скицирању новог политичког феномена званог стабилократија угледни британски лист Економист закључује: “Дајући легитимитет оваквом стању, Запад ствара одбој према себи. На дуже стазе, стабилократија прети да постане рецепт за нестабилност“.

Нема сумње да је неолибералним западним демократијама приоритет да остварују своје интересе у брижљиво таргетираним деловим света. За то су им потребни флексибилни и лојални лидери. Истовремено, ти лидери нису “пали с неба“, нити су попут Лењина дошли у блиндираном возу да дижу револуцију, већ су производ националних политика балканских држава. Будући да су потекли из аутентичних политичких партија које су освојиле власт на демократским изборима не може им се спочитати да не поштују демократске принципе.

Истовремено треба нагласити да технологија власти није једнака у свим балканским земљама. Немогуће је поредити власт Александра Вучића са режимима у Хрватској, Црној Гори и Македонији. Док Србија води војнонеутралну избалансирану спољну политику “средњег пута“ тежећи да има једнако квалитетну сарадњу и са Истоком и са Западом, друге набројане државе су се отворено сврстале на страну запада. Ако бисмо, за разлику од опозиционара, тражили нешто позитивно у политици, конкретно актуелне власти у Србији, то је управо инсистирање на стабилности у региону и у томе свако које добронамеран не може да пронађе ништа негативно.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: