МЛАКЕ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: СТАНДАРД НА БАЛКАНУ ДАЛЕКО ИСПОД ЕУ

FOTO Standard na Balkanu daleko ispod EUЕвропска унија је Балкан у наредних пет година ставила у чекаоницу. Нове чланице неће бити озбиљно разматране пре унутрашње реформе ЕУ. Балкан је погођен глобалном кризом, трпи регионалне турбуленције и велике потресе геополитичких сукоба који се одигравају на Блиском и Средњем Истоку. 

Немачака, као лидер ЕУ сматра Балкан својом интересном сфером, али са доста резерви. Утицајни “Зидојче цајтунг“ бележи да на Балкану мале плате, висока незапосленост, мало иновација и непотизам, нагоне младе људе да напусте своје земље. Тако је радног становништва на Балкану све мање. Државе настале из бивше Југославије,  али и друге државе Балкана,  попут Албаније, Грчке, Бугарске и Румуније имају велику радну емиграцију у државе ЕУ.

Србија, са седам милиона становника, међу 138 испитаних земаља дели последње место.

Балкан  је најмање 30-40 година удаљен од стандарда и реалног живота развијених држава ЕУ. Од земаља чланица ЕУ, највећи БДП по становнику, према стандарду куповне моћи, забележен је у Луксембургу, чији је ниво више од два и по пута изнад просека у ЕУ и износи 267 одсто европског просека, док се Бугарска налази на најнижем нивоу са 48 одсто просека ЕУ.

Од земаља из региона, Хрватска има највећи БДП по становнику према стандарду куповне моћи који износи 59 одсто просека ЕУ, док се Црна Гора налази на другом месту и износи 42 одсто просека ЕУ, показују прве процене Еуростата. Македонија и Србија се налазе на нивоу од 38 одсто, односно 36 одсто европског просека, Босна и Херцеговина 31 одсто, а Албанија 30 одсто европског просека.

Ови подаци указују да је Балкану потребно најмање 50-100 милијарди евра инвестиција у развој  да би се приближили  нивоу ЕУ. Стварна индивидуална потрошња (СИП) по становнику, према стандарду куповне моћи (СКМ), међу земљама чланицама се кретала између 47 одсто испод просека ЕУ у Бугарској и 32 одсто изнад просека ЕУ у Луксембургу. За земље које имају статус кандидата за чланство у ЕУ, СИП по становнику, према стандарду куповне моћи се креће од 39 одсто до 54 одсто просека ЕУ.

Балкан ће дуго бити неразвијено подручје Европе које ће бити и зона већих етничких конфликата као и продора исламског радикализма. Велики заостатак држава Балкана за ЕУ довешће до   милион имиграната које ће похрлити ка државама ЕУ, пре свега у Западну Европу. Зато “Зидојче цајтунг“ својим насловом “Само даље одавде“ отворено поручује да ће реформисана ЕУ оправдано држати Балкан у некој врсти изолације.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: