ГЕОПОЛИТИКА: ДУГОТРАЈНИ “ХЛАДНИ РАТ“ ВЕЛИКИХ СИЛА

FOTO Dugotrajni hladni rat velikih silaДавне 1950. године у Меморандуму Већа безбедности број 68 (NSC68) САД пише да је “Хладни рат“  у ствари стварни рат у којем је опстанак слободног света у питању. Овај постулат америчке спољне политике био је присутан до деведсетих годна 20. века у односима са Руском Федерацијом.

САД су себе дефинисале као “победницу“ у “Хладном рату“ и као “чувара слободне демократије“. Како нема више опасности од комунистичке идеологије, сада је “хладни рат“ Запада усмерен према Руској Федерацији са намером унутрашње дезитеграције евроазијског простора, уз стратешко опкољавање граница Русије. Мета “хладног рата“ није само руска економија и енергетика, већ и лично председник Руске Федерације Владимир Путин.

Међународне санкције ЕУ и САД и војни притисак НАТО у прибалтику и црноморском басену, као и на границама Украјине и Русије је крајњи резултат који је постигла бивша Обамина администрација. Будући да ЕУ представља најзначајнијег партнера Русији, наметнутим “хладним ратом“ се ствара обострана изолационистичка политика која ће оставити дуготрајне последице.

Захваљујући новом “хладном рату“ САД су профитирале, а већи део терета такве политике поднела је Европска унија. Истовремено, притисак на Русију ојачао је положај председника Путина и руски економски патриотизам. Укључење Русије у сиријску  кризу показало се као мера геополитичке равнотеже која је довела ИСИЛ на ивицу пропасти. Русија  је нормализовала своје односе са Турском која је преко америчких канала била дестабилизована. Руске власти су „спасиле“ турског предсендика Ердогана својим информацијама да му се спрема обарање с власти, тако да су сада “врата турске“ отшкринута и за руске интересе, што никако не одговара САД.

Последице новог “хладног рата“ САД и НАТО, као и ЕУ се осећају и на Балкану. Државе на Балкану  које су чланице ЕУ и НАТО, по аутоматизму су укључене у спровођење санкција према Руској Федерацији. Негативан став према Русији има Румунија, нешто умеренији став Мађарска и Бугарска, а беспоговорно следбеништво САД показује Албанија.

Од самог старта, против санкција према Русији су биле Србија и Република Српска и нешто умереније БЈР Македонија. Најинтензивнији антируски став је ипак на Балкану у Хрватској и Црној Гори. Ова политика се преноси и на Србију. Хрватска покушава да својом милитантном и национално агресивном политиком упорно води “хладни рат“ против Србије. Сличну политику у вези са Косовом имају и власти у Албанији.

Недавно су високи званичници Руске Федерације јасно ставили до знања да је за њих од великог значаја национална безбедност Србије и Републике Српске. Балкан је и даље зона интереса Запада, пре свега, НАТО, САД и ЕУ, као и  Руске Федерације. Дакле, Балкан остаје геополитичко поље “колатералне штете“  у сукобу интереса великих сила које перфидно хушкају народе који живе у региону једне на друге. Остаје да се види шта то може да се промени у односима САД и Русије када је свима јасно да у потенцијалном отвореном сукобу нуклеарних сила нико не може да победи.

 

Пише: Томислав Кресовић       

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: