ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗУЈЕ: СТУДЕНТИ ПРОТИВ УЛАСКА СРБИЈЕ У ЕУ И НАТО

FOTO Studenti protiv ulaska Srbije u EU i NATOСрбија је до сада од 32 поглавља за приступање ЕУ отворила десет, што се сматра успехом, али  је неизвесно када ће и да ли ће Србија бити у ЕУ у наредних  десет или 15 година. Србија је од 2001. године кроз политике свих влада  усмеравала свој пут ка ЕУ који је већ постао више сан него јава и креће се између идеологије и утопије.

Србија је за протеклих 15 година од ЕУ створила неку врсту “обећане земље“, а практично, животни стандард и ставови грађана показују да се све више удаљује од ње. Истовремено, и сама ЕУ због својих реформи и кризе индентитета отвара сумњу о даљем проширењу. Истини за вољу, у догледно време за ЕУ балканске земље неће бити у зони интересовања. Због тога, грађани Србије, а посебно млади, и то студенти, који су највише веровали у ЕУ, сада су у великој  неверици, па чак изражавају и противљење даљим евроинтеграцијама.

Истраживање које је Центар за међународну јавну политику у Београду радио међу студентима  показује да највећи број испитаника није за улазак Србије у ЕУ (39,7 одсто). Са друге стране, за даље евроинтеграције Србије је 28,9 одсто испитаника, док нешто више од осам одсто не би изашло на гласање. Без става је чак 22,4 испитаних студената.

Ово је највећи пад поверења у ЕУ у последњих десет година међу младима када је реч о ЕУ.

Млади, посебно студенти, који највише теже да дипломирају, па да емигрирају, виде да ЕУ све више “затвара врата“ према европровинцији, да је у последњих 15 година било око 22 милона  мигрантских кретања унутар Европе, и да је мала шанса за будућност у ЕУ.

Поред тога, студенти у Србији сагледавају појачану ксенофобију, екстремне облике шовинизма и дискриминације у државама ЕУ, а највише је проблем моралне природе према начину ко и како води ЕУ и односи се према другим народима Европе.

По оцени студената у Србији, посебно Универзитета у Београду, све су израженији отпори према  идеологији ЕУ која у много чему подсећа на ауторитарни поредак у комунистичким државама у време “Хладног рата“ са строгим унутрашњим правилима која узурпирају личне или етничке слободе. Млади у Србији се суочавају са чињеницама о поделама у ЕУ, унутрашњим сукобима и  последицама Брегзита, и то је оквир за стварање негативног става према ЕУ.

Поред тога, међу студентима је и негативан тренд према приступању Србије Северноатлантској алијанси. Против уласка Србије у  НАТО је чак 88 одсто анкетираних студената. Отпор код студента према НАТО је због израженог милитаризам у НАТО према глобалним кризама и  последицама које су се одразиле након НАТО агресије према Србији 1999. године, поготово када се зна колико је у тој акцији употребљено прљаве муниције.

НАТО је постао и политички центар моћи. Државе које теже да постану чланице ЕУ прво постају  чланице НАТО. Отпор студената према ЕУ и НАТО резултат је глобалне политике и односа евроатлантистичке политике према српском народу.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: