ИЗ НАШЕГ УГЛА: (НАД)МОЋ БИРОКРАТИЈЕ И ЈАВНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ

FOTO Nadmoć birokratije i javne uprave u SrbijiСрбија деценијама има функционални проблем са бирократским апаратом и јавном управом која је оптерећена партократијом и има институционалну моћ као репрезент државне моћи. Бирократија у Србији је “сила за себе“ која само прати политичке и партијске процесе и изборе. Промене  странака на власти су додатно запошљавање управног, локалног и јавног апарата на начин који  негира ефикасност државних институција, степен развоја Србије и однос јавног и приватног  сектора.

Није реч само о смањењу државног и управног апарата, већ њене ефикасности, компетентности и разумевања интереса потреба грађана који као порески обвезници финансирају “државну хидру“.

Влада Србије усвојила је одлуку којом је смањен максимални број запослених на неодређено време у државним органима, јавним службама, у Војводини и локалним самоуправама за 2017. годину. Подаци говоре да је у односу на 2015. годину када је број запослених на неодређено време у јавним службама био органичен на 462.674 запослених, за ову годину је тај број мањи за 11.241 и износи 451.433.

Проблем је сложеније природе од опште статистике и тренда смањивања државног и јавног   чиновничког апарата. Ако погледамо да је више од 450 хиљада људи запослено у државним органима и јавним службама, онда се може говорити да је око милион људи у Србији зависно од  државног новца пореских обвезника, тзв. државне бирократије.

После два круга свеобухватне рационализације броја запослених, у Србији “данас имамо 6,4 запослена у јавној управи на сто становника, док је просек у ЕУ 8,5″, истиче се у саопштењу  Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Дакле, Србија се не може поредити са  развијеним државама ЕУ, јер касни “сама за собом“ најмање 30 година, а за ЕУ и до 50 година, јер је на 38 одсто од нивоа ЕУ.

Оно што забрињава јесте чињеница да ће се и надаље јавна управа опходити према грађанима као власт или господар, а не као њихов сервис. Електронска јавна управа не може да надомести јавни  однос и бирократско и арогантно понашање јавне управе, уз силне таксе и још увек дуго чекање у процесу администрирања, што представља неки вид “бирократске диктатуре“.

Када се сабере и број запослених у јавним предузећима који је око 150 хиљада људи, евидентно је да је политичка и економска моћ у државном апарату и да је то око 600 хиљада запослених, а  у приватном сектору је нешто више од 1.200.000 запослених. Моћ државе и партија на власти је   снажнија од приватног сектора који највше пуни  буџет Србије и доприноси развоју демократског друштва.

 

Пише: Томислав Кресовић      

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: