ИЗ НАШЕГ УГЛА: САМО ДА НЕ ПОСТАНЕМО “ТИКВЕ БЕЗ КОРЕНА“

FOTO Samo da ne postanemo tikva bez korenaФеномен старења популације све више брине светске економије. Док се развијени свет сналази на тај начин што “увози“ јефтину младу радну снагу, балкански политичари демографске проблеме решавају на тај начин што привлачењем страних инвеститора све мање воде рачуна о правима радника и “одливу мозгова“.

Пратећи реформске процесе у Србији можемо увидети да држава највише улаже у саобраћајну и енергетску инфраструктуру. Током прошле године за изградњу саобраћајница издвојено је 66,7 милијарди динара, док је 27 милијарди потрошено на побољшање енергетских капацитета. Велика давања су забележена и за подстицаје у пољопривреди (око 14,2 милијарде динара), а око 15 милијарди динара утрошено је на подстицање производње. Као помоћ страним инвеститорима држава је уложила знатна средства у отварање нових радних места у неразвијеним подручјима.

И поред свега тога радна снага напушта неразвијене и сеоске средине насељавајући велике центре, попут Београда, Новог Сада и Ниша. Други се опет одлучују да идући “трбухом за крухом“ нађу неко срећније место под звездом, подмлађујући на тај начин привреде широм света. Све то указује да грађани нису задовољни својим животним стандардом.

Неке раније владе најављивале су да ће по угледу на Италију, Шпанију и донекле Португалију, извршити политичко-територијалну децентрализацију Србије, што би имало утицаја и на даљи привредни развој. По ауторима елабората “Регионализација Србије“, који је објавио Центар за либерално-демократске студије, предлагано је да се децентрализацијом бројних јавних функција пренесу многе надлежности, права, али и јавни приходи и фондови на ниже територијалне јединице. Приближавањем моћи одлучивања и капитала грађанима и њиховим потребама, очувало би се државно јединство и отклонила опасност од сепаратизма, односно зауставило би се дробљење преосталог дела Србије, макар оног који није под директном управом УН и НАТО-а, као што је то случај са Косовом и Метохијом.

Међу идејним решењима како да се заустави демографска катастрофа у Србији налазе се и мишљења неких домаћих демографа који предлажу да се држава посвети улагању у места крај великих сливова река, попут слива три Мораве, где би се модернизацијом већ постојеће инфраструктуре и уз бољу саобраћајну повезаност, на којој држава већ ради, остварио бржи привредни развој. Друга могућност је да се поради на стварању образовних центара широм Србије, који би омогућили да млади не напуштају завичај, већ да као свршени студенти раде на подизању укупног рејтинга малих средина у којима живе.

По свему судећи, све је боље од стихијског напуштања неразвијених подручја где се евидентно све мање деце рађа, од пренасељавања великих градова и напуштања отаџбине. Приче појединих шаљивџија да се генијалност балканских политичара састоји у томе што ће нас увести у нову индустријску револуцију и масовну роботизацију постојећих послова на тај начин што ће подстицати младе људе да након дипломирања напуштају земљу, једноставно не стоји.

Таквом политиком од балканских народа би се направила једна аморфна маса која би могла бити по вољи само “њуејџерима“ који гледају на сваки начин да униште нациналне културе, да сатру менталитет и од народа направе “тикве без корена“.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: