БАЛКАНСКЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ: КАКО СЕ НЕГУЈЕ МРЖЊА?

FOTO Kako se neguje mržnjaKao што иза сваког рата остаје пустош, тако је и иза овог последњег, балканског, који је нанео велико зло народима бивше Југославије, остала распламсана мржња, која није само осећај јаке антипатије, већ и одличан политички адут.

Пре пар година у словеначком листу “Дело“ објављено је да двадесет година после операције Олуја, победници Хрвати још више мрзе Србе, што не делује охрабрујуће на односе између два суседа. Слична ситуација је и у односима Срба и Бошњака. Велики број аутора је писао студије о врстама мржње, како и зашто се она запатила међу народима у региону, али мали број њих је истраживао феномен непрекидне тежње појединих друштвених центара да мржњу распрши и још више оснажи. То су пре свега домаћи и страни политички центри моћи који су у стању да манипулишу најнижим људским осећањима, не би ли из тога за себе извукли неку корист.

Добар пример је бивши логораш Фикрет Алић чија фотографија је красила насловне стране најтиражнијих светских часописа 1992. године, као што су Тајм, Сан, Дејли Мирор, када су га стојећи иза жице логора Трнопоље снимили страни новинари. Пре неколико година Алић се са супругом и троје деце вратио из Данске у Козарац. Сада тај прослављени пијун са задатком да распирује међунационалну мржњу опет је добио налог да подигне свој “малени глас“, који у ушима светске јавности персонификује глас жтрве.

“Моје најстарије дете иде у средњу школу у Приједор, и ја се не буним што ту нема босанског него се учи српски језик. Ја сам одлучио да се вратим и вратио сам се, не гледам на то, али сам против да се забораве страхоте протеклог рата. Не могу они тек тако то забранити и људи требају једном схватити да нама не требају такве поделе“, каже Алић за “Ал Џазиру“ и додаје: “Ако се то забрани, најлакше би ми било да напустим државу, а када је овог пута будем напустио, никада се више нећу вратити. То изгледа наши политичари хоће, да ми сви одемо“.

И док је став званичне Бањалуке да је немогуће користити уџбенике Федерације БиХ у којима пише да су Срби направили геноцид, председница Удружења за модерну историју Хуснија Камберовић за “Ал Џазиру“ каже: “Деца би требала да уче о ономе што се дешавало у последњем рату, али на начин који би био примерен и њиховом узрасту, али и истовремено на начин који не би изазивао тензије, него би помагао да деца заиста науче о томе шта се дешавало“.

Историчарка Камберовић примећује да многи који у последње време желе да отворе причу о томе како предавати историју “имају намеру да до краја заоштре ситуацију, и очито је да то питање има сасвим неке друге политичке циљеве него што има за циљ да деци помогне да сазнају нешто о рату. Постоји политичка воља да се заоштри ситуација и да се уџбеници користе као алат у том разрачунавању“.

Захваљујући политици мржња прелива у поље образовања, културе, науке, спорта… Када неко интензивно емитује негативна осећања, уопштено посматрано, он неминовно шири облике одбојности, презира, ненаклоности и непријатељства, једном речју – мржњу. Управо су то радили и још увек раде разни Томпсони и Баје Мале Книнџе, али и они ученији из национално обојених академија наука, са циљем да (не)намерно загаде медијасферу својом мизантропијом.

Велика опасност прети од мрзитеља који не само да презиру своје непријатеље, већ су спремни и да их повреде. Шкотски филозоф Дејвид Хјум је мржњу сматрао осећањем које се не може умањити и које се не може дефинисати, а то исто важи и за глупост. Позната је изрека да су свемир и људска глупост бескрајни. То нам, наравно, ни мало не улива наду када у фокусу имамо мржњу, јер знамо да се негде дубоко у том одвратно хладном осећању (мржња – мороз, дакле мраз, прим.аут) зачаурила људска глупост. Наравно, не треба бити песимиста. Треба веровати да ће лепота и љубав спасити свет.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: