ГЕОПОЛИТИКА: “БЕРЛИН ПЛУС“ ПРАВИ МОСКВИ И АНКАРИ “МИНУС“

FOTO Berlin plus pravi Moskvi i Ankari minusНа спољнополитичком проспекту Немачке Западни Балкан има велики безбедносни, али  и економски значај. “Гросраум“ не представља само ширење немачких економских, већ генерално политичких интереса на Балкану. Не треба заборавити да је значајном економском контролом држава насталих из бивше Југославије, али и Мађарске, Бугарске и Албаније својевремено Трећи рајх, уз све губитке и отпоре, имао значајно тржиште.

Сада Немачка нуди отварање Балкана према ЕУ кроз реализацију програма који неће бити   емоционалног, већ интересног карактера.  Условно речено, куповином економских и политичких олигархија Балкана кроз разне приватне и друге фондове и преко донација и утицаја интересних  лобија званични Берлин ће покушати да модeрнизује балканске земље.

Један од циљева је да се Западни Балкан премрежи инфраструктурним везама као што су ауто-путеви који би спојили Србију са Босном и Херцеговином и Београд са Тираном, преко Приштине. Ови пројекти су били у фокусу Немачке и почетком двадесетог века, у оба светска рата. Основни циљ је да Немачка нема само излаз на луку Солун, већ да има пуну контролу над јадранско-јонским коридором са којим треба да повеже црноморски басен. Поред речног коридора Рајна-Мајна-Дунав -Црно Море, Немачка би успешно експлоатисала и коридор Драч-Тирана-Приштина-Ниш-Црно Море.

Немачка покушава да изврши политичку и економску интеграцију региона од које корист треба да имају и две неуспеле државе – БиХ и Косово. Потребно је истаћи да по овом плану Србија представља једну од карика интеграција, уз услове и обавезе које званични Београд треба да преузме у односима са Косовом и БиХ.

Немачки план назван „Берлин плус“ је алтернативног карактера, јер се “иза завесе“ заправо крију намере искоришћавања стручне радне снаге са Балкана, уз могућност пласирања капитала и неутралисања економских интереса Турске и Русије које су у региону све присутније.

Огроман Немачки капитал који је негде успорен у споровима и санкцијама према Русији сада  треба да се усмери ка Балкану. Значајна улагања су могућа и у пољопривреду, као и у одлагање отпада у балканске земље. Немачка рачуна да би новац за реализацију овог плана требало да се обезбеди преко Европске економске зоне (ЕЕА) коју чине све земље чланице ЕУ, плус Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, као и Европска асоцијација за слободну трговину (ЕФТА), којој уз наведене државе, припада и Швајцарска.

Новац би, дакле, требало да добију они пројекти који ће Немачкој донети профит и утицај у управљању балканским државама. Суме нису познате, јер још увек нису организоване донаторске акције, али би због обима пројеката, свакако требало да буду значајне. Ово је политички и економски мамац Немачке која има вишак капитала и могућност да улаже у послове који би донели профит уз, да поновимо, коришћење јефтине балканске радне снаге.

ЕУ је Балкану доделила статус “истуреног одељења“, што би могло да доведе до стварања међуетничке напетости, па је званични Берлин испланирао да се прескочи неизвесни период од следећих неколико година, колико ће вероватно бити потребно да ЕУ преброди своје нагомилане кризе.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: