ПОЛИТИЧКА СЦЕНА СРБИЈЕ: “СЛОБОДНИ ГРАЂАНИ“ БЕОГРАДСКОГ КРУГА ДВОЈКЕ

FOTO Tanjug Sava RadovanovićНекадашњи обудсман и неуспели председнички кандидат Саша Јанковић основао је политички покрет “Слободни грађани Србије“.  Сваком демократском друштву требало би да одговара да се оплођују демократске вредности. Нажалост, у овом случају политичка сцена Србије није постала бог зна шта квалитетнија. За чланове председништва новог покрета изабрани су Аида Ћоровић, Срђан Шкоро, Горан Марковић и Душан Теодоровић. Заједнички именитељ им је мржња према Александру Вучићу и коалицији окупљеној око СНС. По њима, Вучић није толико успешан у ономе против чега би се они успешније борили, а то је Србија без притисака, без уцена и криминала. Ко су заправо људи који себе представљају јавности као моралне чистунце?

Председника новооснованог политичког покрета Сашу Јанковића деценијама већ прогони “Афера пиштољ“ и сва она сећања на убијеног пријатеља Предрага Гојковића зачињена опором тугом његових родитеља. Наиме, у стану Саше Јанковића на Новом Београду 1. априла 1993. године пиштољем ЦЗ99, наводно се убио Предраг Гојковић (26) из Лознице. Поједини медији преносе, да је у истрази утврђено како је пиштољ Јанковићево власништво, а да он за њега нема оружани лист. И што је веома чудно, полиција је овај случај у првом извештају завела као “вероватно самоубиство“. Са друге стране, породица покојног Гојковића сумња да је њихов син убијен. При том, озбиљна истрага више сумњивих околности под којима се десило констатовано самоубиство никада није спроведена.

Чланицу председништва новооснованог покрета и некадашњу директору новопазарске НВО “Урбан Ин“ Аиду Ћоровић јавност препознаје као великог опонента лика и дела некадашњег муфтије, Вучићевог коалиционог партнера и актуелног народног посланика Муамера Зукорлића, за кога каже да је у Санџаку религиозно и политички мртав. Једном приликом је изјавила да је била изненађена када су јој млади Бошњаци говорили да воле да долазе у Београд, али да се кад дођу, из страха ословљавају српским именима. Међутим, да после Вучићевог објашњења зашто није хтео да уклони бесправно подигнути објекат Факултета исламских студија у Новом Пазару, постало јој је савршено јасно откуд постоји тај страх код младих Бошњака и да зна шта би се лако могло догодити када би се неко некоме на улици у Београду обратио са: “Хеј Мухамеде“, да би неко са стране рекао: “А, ево га овај, дошао је да се бије“.  Уз то, “Санџачке новине“ пренеле су и једну ингениозну изјаву Ћоровићеве под насловом “Мајка Турска Бошњацима, као мајка Русија Србима“. У том новинском напису Ћоровићева констатује: “С обзиром на то да су изгубили државу, да немају матичну државу нити базу на коју могу да се позову, Бошњаци у Турској траже неку врсту самопомоћи – ево, и ми имамо на кога да се ослонимо – што при том уопште није истина, али показује страх, несигурност и осећај усамљености“.

На списку “30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима“, који је пре неколико година израдио Српски народни покрет НАШИ нашао се и редитељ Горан Марковић. У овом контроверзном тексту млади националисти су за Марковића написали да је “кроз своје филмове увек представљао Србе као ратне злочинце и српски народ као геноцидан. Један од прозападних примитаваца, јефтини фалсификатор историјских чињеница и утемељивач послератне квази-културе домаћих простора“. Да ли је Горан Марковић заиста србомрзац нека остане отворено питање, али да је недавно угостио једног аутентичног србомрзца, француског филозофа Бернара Анрија Левија, с циљем да промовише његов рад, то је непобитна чињеница.

У председништву политичког покрета на челу са “Сашом пистолером“ нашао се и академик Душан Теодоровић, саобраћајни инжењер по примарној вокацији, који је умислио да је стручњак за реформу образовања, и што је још горе, своје амбиције је донекле реализовао као председник Одбора за високо образовање САНУ. Познат је по изјавама да би ресетовао образовни систем у Србији, поништавао дипломе српских приватних факултета, а затим би најбоље младе људе слао на докторске студије ван Србије, на водеће светске универзитете Харвард, Стенфорд, МИТ…. Како каже: “Зна се које су добре школе, послао бих тамо да проведу пет година, а онда да се врате овамо и да одмах буду бирани за доценте“. Оваква реторика неодољиво подсећа на “ја бих све њих под мач, бато“, коју у последње време заговара селебрити научник др Мирољуб Петровић.

У друштву “изузетних“ опозиционара нашао се и новинар Срђан Шкоро, који би вероватно заувек остао полуанонимна личност да пре неколико година није смењен са места шефа деска дневника “Вечерње новости“, и то само зато што је на јавном сервису РТС наводно критиковао власт. Сада када је добио судски спор против Новости, осаде му само сујета или, можда, још неки дубљи разлог да се окуша у политичким водама.

Ова дружина је сада спремна да уз подршку булументе глумаца, певача и других љубитеља протеста осликаних жутом патком узбуњује искључиво београдски “круг двојке“, јер су им политички домети више него оскудни.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: