КОСОВСКЕ ЛЕКЦИЈЕ: АНАТОМИЈА СРПСКИХ ЗАБЛУДА

BLOG Anatomija srpskih zabluda“Потценили смо их. Погрешно смо их проценили, а онда и потценили. Они су доста традиционалан и прилично конзервативан народ и као такви се не могу поредити с другим народима и, сходно томе, однос са њима не може бити грађен на искуствима која смо имали градећи са другима. Али, морамо се прилагодити и морамо наћи кључ за комуникацију“. Овако дословно сагледава своје комшије Албанце председник Грађанске иницијативе “Србија, демократија правда“ Оливер Ивановић.

Ова оцена Ивановића је трагично закаснела. Очигледно је да се нису валидно анализирала искуства у српско-албанским односима од 1912. до 1999.  године. Србија се у време Краљевине Југославије понашала као ослободилац, али дефинитивно је нису сви њени грађани тако сагледавали. Онда долази Други светски рат и јачање албанског фашистичог покрета који исељава Србе. То исељавање је запечаћено каснијом одлуком Брозове власти. Од 1945. до 1966. године Косово је у облицима војно-политичке управе која је подстицала ирендетистчку и сепаратистичку политику подржану од стране режима Енвера Хоџе.

После пада Александра Ранковића 1966. године и новог концепта Југославије, после Устава из 1974. године, креће се у интензивнији развој Косова. Тврда комунистичка политика учинила је да се у две, односно три генерације Албанаца, развије јак антисрпски синдром који је плануо после смрти Јосипа Броза Тита.

Комунистичка власт од 1980. до 1990. године није нашла моделе за отворенију комуникацију са Албанцима на Косову. Иредентистички покрет је јачао међу албанским члановима СК, али и онима који су имали радикалне политичке методе. Репресивна политика режима Слободана Милошевића погодовала је јачању унутрашњих и спољних спрега у великоалбанском концепту.

Од 1992. године Тирана креће у подршку независности Косова. Створен је јак покрет отпора и подршка моћних дипломатија,  пре свега САД, Немачке и Велике Британије. Србија није имала  алтеранативну политику за озбиљан дијалог са Албанцима на Косову,  који су после распада  Југосалавије добили ширу подршку Словеније и Хрватске да крену у своју националну политичку  борбу за независни статус Косова и стратегију “све или ништа“.

Уз подршку НАТО и егзодуса Срба са Косова као што је било и са Србима из Хрватске. На Косову  победила је  политички  екстремна  политика млађе генерациије која је била у ОВК, а потрошена је политика  др Ибрахима Ругове,  који се залагао за пасивни отпор и неки вид комуникације са властима у Србији.

“Млади  лавови  у структурама ОВК,  уз подршку страних ментора  добили су  могућност да буду   власт на Косову после 2000. године. Истовремено, петооктобарска власт у Србији није направила озбиљнији искорак у дијалогу са Албанцима. На таласу НАТО протектората, Албанци су одлучно спроводили политику да нема  повратака  у правни  систем Србије. Ни једна влада Србије од 2000. године није водила адекватну политику у вези са Косовом.

Тако смо преко Резолуције СБ УН 1244, па преко Бриселског споразума и посредовања ЕУдошли до губитка или смањења виталних државних интереса Србије на Косову. Садашња  политика  Србије  према Косову и Србима који су тамо остали да живе је дефанзивна, без тзв. “излазних стратегија“. Нове генерације Албанаца на Косову своју судбину сада везују за Тирану и све већи албански утицај у Македонији, као и  доминацију политике САД  и Немачке које су поуздани “чувари независног Косова“.

Сада када Албанци упорно натурају концепт Велике Албаније, после свих прокоцканих шанси Србији је једино остало да покуша са увођењем културне аутономије. Културна аутономија је “модус вивенди“ за опстанак Срба на Косову, који могу по том моделу имати и држављанство Србије и Косова , као што ће Албанци на Косову поред матичног имати и држављанство Албаније.

 

Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: