ПОСЛЕДИЦЕ ТРАНЗИЦИЈЕ: СИРОМАШТВО МУЧИ СРБИЈУ

imagesСрбија је земља сиромашних, осиромашених и богатих грађана. Однос ризика или стопе апсолутног сиромаштва и богатих у Србији је несразмерна, јер у друштву није изграђена “средња  класа“, односно онај део друштва који је прешао у категорију “осиромашених“,  а они су међу високо образованим у просвети, здравству, науци, међу уметницима и средњим предузетницима. Узроке треба тражити у дугом периоду транзиције и преласка из социјалистичког у капиталистичко друштво и економију, затим у процесима дезинтеграције државе и друштва, њене позиције у региону, као и у дугој међународној изолацији и санкцијама док су тињали ратови у окружењу.

Званичне статистике Европске уније – Евростата,  показују да је сваки четврти становник Србије старији од 18 година у ризику од сиромаштва. Од анализиране 34 државе по ризику од сиромаштва Србија се налази у самом врху. Најтежу позицију имају незапослени, где је чак 46,2 одсто у ризику од сиромаштва. Међу запосленима тај удео износи 13,5 одсто, док је 15,2 одсто пензионера у ризику од сиромаштва.

Највећи број сиромашних грађана Србије снабдева се на бувљим и зеленим пијацама, продавницама половне робе из иностранства, али и из контејнера где се тражи храна која се баца или старе ствари. На другој страни су велики ланци хипермаркета и иностране робе која је за више друштвене слојеве.

Одраз сиромаштва у друштву је праћење потрошње хлеба. У Србији се годишње поједе више од сто килограма хлеба по становнику, а потрошачи у Европи поједу упола мање. Није реч само о националној навици и традицији као и народној “хлеба, воде и слободе“, већ о степену развоја друштва и културе исхране. Хлеб је постао својеврсни “култ“ код Срба. Историјски посматрано, Срби су тешко долазили до хлеба, а у кризним и ратним периодима био је реткост. Савремено друштво оцењује потрошњу хлеба као знак сиромаштва.

Поред хлеба, ниво социјалног статуса прати се и кроз потрошњу млека, меса, воћа и поврћа. У појединим сеоским подручјима и данас постоје средине у којима деца одрастају без млека, јер им није доступно. Забрињава што званични подаци показују да је у Србији потрошња пољопривредних производа по становнику најнижа у Европи. Трошимо годишње нешто више од четири килограма јунећег меса, а становници ЕУ 14 килограма. Потрошња свињског меса је 14 килограма, док у Европској унији прелази 30 килограма по становнику. Потрошња млека у Србији је 33 литре, а у Европи достиже и сто литара по становнику.

Извесно је да грађанин Србије са пензијом до 25 хиљада динара или сличном платом није у стању да себи  приушти квалитетан живот, лечење, одмор и културне  потребе. Све то утиче и на  друштвено мишљење грађана, степен друштвене аномије и политичке апстиненције, владавине   јавног неукуса, доминације таблоида и жуте штампе.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: