СРБИЈА И ВЕЛИКЕ СИЛЕ: БЕКСТВО ОД ВАЗАЛНОГ ОДНОСА

FOTO Bekstvo od vazalnog odnosaВлада Србије је независна у оној мери колико је способна да самостално одлучује о својој територији, финансијама и начину бирања власти. Србија самостално води своје финасије, али су оне условљене мерама ММФ. Будући да је “на путу ка ЕУ“, Србија мора да усваја оне законе који се у великој мери “косе“  са интересима грађана.

ЕУ својим директивама мења државне интересе Србије. Иако има своју независну спољну политику, Србија је све време под великим притисцима да се определи између ЕУ и Русије. Посебну позорност светске јавности добила је изјава премијера Александра Вучића да није изабран да буде председник вазалне државе. Србија је формално независна држава, али је у великој мери зависна од моћи и утицаја Истока и Запада.

Професор универзитета МГИМО др Јелена Пономарјова, један од водећих руских балканолога, за дневни лист “Политика“ је анализирала односе на Балакану. Она сматра да “вазале“ у савременом свету имају само САД и ЕУ, а да Русија одавно нема вазале, те да се ова порука искључиво односи на Брисел и Вашингтон. Међутим, уочљиво је да и Русија као моћна држава прибегава условљавању малих држава, посебно када је реч о геостратешким опцијама које јој на “великој шаховској табли“ блокирају “отворену игру“.

Зато професорка Пономарјова каже да у Русији постоје два схватања. Прво каже, да ако балансираш између САД и Русије, пре или касније се мораш определити, и из тога ништа добро неће испасти. Зато треба страну изабрати раније. Други сматрају, да земље које се граниче са ЕУ, полазећи од инстинкта самоодржања, морају да узимају у обзир интересе великих играча.

Овде се Србији намећу притисци да се што пре определи или за ЕУ и НАТО или за Русију. Политичка историја нас учи да се Србија увек опредељивала “за себе“ тако што је имала савезнике и противнике и на Западу и на Истоку, у зависности од међународних односа и распореда снага и интереса. Велике силе су Србију третирале као своју интересну зону протекторалног интереса.

Србија се борила за своју самосталност у спору великих сила. Ситуација на Балкану је таква да је Србија  у окружењу држава НАТО и ЕУ, које немају благонаклности према руском утицају. Од добијања независности Србије на Берлинском конгресу 1878. до 1903. године Србија је у зони германског утицаја преко Аустроугарске и Немачке. Период од 1903. до 1918. године Србији је блиска Царска Русији и Француска. Између два светска рата Србија је у “Малој  Атанти“, а затим блиска и Немчкој.

После Другог светког рата Југославија је уз СССР, а ода се од 1950. године приближава Западу, пре свега САД и НАТО. Затим се обнављају односи са СССР, али су они слабијег интензитета него што су то односи са Западом.

Милошевићево време сукоба са Западом од 1990 до 2000. године прати однос “умереног“ савезништва према Русији. После 2000.  године Србија води више прозападну политику, а своје односе са Русијом јача од 2006. године.

Све у свему, Србија  је од 1878.  године до данас била у растегљивим односима и интерсима и са Западом и са Русијом. Управо због тога професорка Јелена Пономарјова каже: “Зато би мени као Рускињи и научнику било изузетно драго да чујем да ће и Србија стати уз раме Русији ако ствари измакну контроли“.  Међутим, тада ће, нажалост, бити касно, јер и она друга страна учествује у постављању “правила игре“ које важе за Србију.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: