ГЕОПОЛИТИКА: СИНДРОМ МАКЕДОНСКЕ КРИЗЕ НА БАЛКАНУ

FOTO Sindrom makedonskie krize na BalkanuАктуелна македонска криза се може посматрати из више углова. Први је везан за кризу  институција, легалности и легитимитета изборних процеса и односа грађана и јавности према изборним резултатима. Други моменат је начин на који се формира владајућа већина. Трећи угао сагледавамо из визуре страног утицаја, док је четврти уочљив искљичиво из угла опозиције и већинског мишљења видљивог преко друштвених мрежа. Пети угао кризе се може сагледати преко свих активности које предузимају актери реализације концепта “Велике Албаније“, односно заговорници меке федерализације државе на основу “Тиранске платформе“.

Великоалбанска политика се пласира не само из Тиране, већ и из Приштине. Да подсетимо, званично Скопље је својевремено признало независност Косова. Сада им се та одлука као бумеранг враћа на деструктиван начин, јер Албанци полако успевају да политичким средствима од статуса мањине постану равноправан народ у Македонији.

Kао важан сегмент је начин на који се у унутрашње ствари мешају и арбитрирају стране дипломате и институције међународне политике, без обзира на то што Македонија није чланица ЕУ. Да се преко леђа Македоније преплићу интереси великих сила показују и страни медији. По свему судећи, Русија гаји симпатије према бившем премијеру Николи Груевском, док Запад кроз ЕУ држи страну контоверзном Зорану Заеву.

Отворена криза показује и недостатак политичке и државне равнотеже и консензуса националних македонских партија које се боре за власт. Тако националне мањине преко сукоба завађених националних партија и олигархија долазе до своје потребне пројектоване политичке већине и циљева. Чак се доводи у питање да ли је у питању мањина, јер трећину становништва Македоније чине Албанци.

Ако се све то пренесе на реалполитички терен долазимо до ситуације да још увек већински македонски народ кроз ванинституционалне форме тражи поштовање грађанске воље остављајући мало простора сада већ “крњој“ институционалној демократији, која сада функционише само кроз институцију председника републике.

Македонски политички сценарио нам показује како се вешто користе етничке зајединце у стварању криза, уз наметање решења по рецепту “спољњег фактора“. У сваком лучају, на делу је активирање додатне милитаризације Балкана у циљу остварења пројекта “Вeлика Албанија“, који не може да се оствари без промене државних граница појединих земаља и отвореног притиска према изабраној власти.

Догађаји у Скопљу су заправо модификовани  пројекат Сорошевих “обојених револуција“, које су већ примењиване у периоду од 1996. до  2000. годионе, током рушења с власти Слободана Милошевића,  а затим и сукоба на Kосову и Метохији, подржаних од стране НАТО.

Пишу: Томислав Kресовић и Предраг Прокопљевић         

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: