БОЛЕСТ САВРЕМЕНОГ ДОБА: СРБИЈА У СВЕТУ ДЕПРЕСИЈЕ

FOTO Srbija u svetu depresijeДепресија је стара колико и цивилизација. Убраја се у најраније описане болести у медицини. Реч депресија потиче од латинске речи депримере, што значи притиснути, утиснути или удубити. Kлиничка депресија се описује као поремећај са физичким и менталним карактеристикама које могу да поремете способност појединца да функционише у друштву и радном окружењу. Депресија је стање које траје више од две недеље. Депресија ће до 2030. године бити водећа  болест у свету.   

Око 420 хиљада људи у Србији, односно пет одсто популације, има неки вид депресије, подаци су Светске здравствене организације. На опште питање “како си?“, од многих грађана добићете одговор “у депресији“. Реч је, наиме, о “невидљивој“ болести која систематски осваја личност, његове  потребе и чини га апатичним, неспособним за нормалан живот са суицидним намерама. Узроци  ове “мрачне“ болести су бројни, почев од генетских, социјалних, друштведних, па све до  политичких и цивизацијских околности.

Депресија “напада“ све слојеве друштва и све генерације. Она постаје масовна епидемија која осваја не само појединца, већ и читаве породице и друштвене слојеве, а препознатљива је када код човека понестане наде, дође до смањења радних и менталних активности, губитка комуникације и социјалних односа.

Србија је у последњих 20-так година у зони високих ризика, друштвених фрустрација које утичу  на  епидемију  депресије. Низак социјални стандард грађана и висока незапосленост представљају друштвене “окидаче“ депресије која човека тера у изолацију. Депресија се све више појављује у  младалачком периоду. Процена је да око 12 одсто адолесцената и три одсто деце има синдроме депресије. Депресија напада оба пола, али је све израженија код жена. Подаци указују да 40 – 70  одсто младих од 15 до 24 године уз депресију имају још неке поремећаје узроковане болестима зависности, попут дроге, алкохола, дувана или технолошких болести, попут мобилних телефона, интернета, видео игрица или друштвених мрежа. Некада се сматрало да је депресија болест    старости и средњег доба, а сада је она захватла и младу генерацију.

Дуготрајно стање  економских и политичких  криза, сукоб народа и друштвених група, медијска   индоктринација и технолошка доминација над општом комуникацијом међу људима доприноси   ширењу “вируса“ депресије. Депресија се најчешће лечи фармакотерапијом, али суштина је у промени односа у друштвеној и личној околини оболелог, начину породичне и друштвене подршке и облицима друштвне и радне терапије.

Тежина депресивног стања је везана и за неприлагођеност променама у друштву, како  економским,  тако и  технолошким, затим у губитку социјаних веза и недостатку друштвене и државне превенције. Ширење позитине енергије, оптимизма, друштвене и личне наде и перспективе, јачање духовних и социјалних веза, рачунајући ту и здраву религиозност помаже    смањену или превенцији оболелих од депресије.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: