ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: КРВАВИ УСКРС 1944. ГОДИНЕ

FOTO Krvavi Uskrs 1944. godine (1)Србија и њена престоница су поред нацистичког априлског бомбардовања 6. и 7. априла 1941. године, уз велика разарања, крвнички страдали 1944. године и од тзв. “савезника“. Би-Би-Си је на Ускрс 1944. године, објавио вест да су савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд. На то је сместа реаговао Богољуб Јефтић, посланик југословенске владе у Форин офису и уручио демарш због директног стављања савезника на једну страну у грађанском рату.

Јефтићу је усмено образложено да савезници бомбардују читаву Европу, па да ни Београд није изузетак. Међутим у белешци Форин офиса о том догађају пише: “Нама би било драже да Би-Би-Си није објавио ту вест, јер овако имамо непријатну дужност да објашњавамо своју политику“.

Савезничко бомбардовање је казна због слабости деловања НОП-а и КПЈ у Србији за време Другог светског рата и великог отпора комунистичкој политици, и то не само због деловања Недићеве владе и четничког покрета предвођеног генералом Дражом Михаиловићем, већ и због грађана Србије који нису подржавали партизански покрет. Черчил и британска влада “заиграли“ су на карту Тита и партизана, гурајући на тај начин “под тепих“ мартовски војни пуч, који је био британски инструисан, а донео је немилосрдно нацистичко бомбардовање Београда 6. априла 1941. године.

Србија је требала да плати високу цену интереса Титове политике и да се казни што ће бити увод у масовне злочине над грађанским делом друштва у Србији после октобра 1944. године. По сазнањима историчара, Едвард Кардељ и Тито чували су Љубљану и Загреб. Коча Поповић је био за разарање Србије. За разлику од Едварда Кардеља, који је одлучно одбио предлог да се бомбардује Љубљана, и Тита, који упркос захтевима савезника није допуштао да се руши Загреб, командант Главног штаба НОВЈ за Србију Коча Поповић и британски обавештајац Џон Хеникер Мејџор су ишли на циљано гађање градова Србије. За ту акцију имали су отворену подршку Врховног штаба да се бомбардују Београд, Ниш и Лесковац.

Београд је платио цену освете КПЈ и Титовог војног штаба као град одакле је покренут устанак 4. јула 1941. године. Бомбардовање Србије на Ускрс је типичан антихришћански чин који је одобрен од стране Врховног шаба НОВ Јосипа Броза Тита.Требало је понизити и казнити Србе, православну веру и на тај начин најавити тиранију која ће октобра наступити у Србији са атеистичком и безбожничком доктрином стаљинистичког типа, уз уништавање грађанског слоја који се никада више није обновио.

Током два савезничка ваздушна напада предпоставља се да је погинуло 1.160 Срба цивила, 1400 становника престонице је рањено, а укупно је страдало 18 Немаца. Истини за вољу, тачан број страдалих никада није утврђен. Првог дана бомбардовања, 16. априла 1944. године, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно с циљем да се униште војни и привредни објекти и зграде у којима су смештени Немци. На Ускрс, 16. априла је погођено и породилиште у Крунској улици, где је смртно страдало и неколико тек рођених беба. Разрушено је и једно обданиште, а знатно су оштећени Трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица и Народно позориште.

Другог дана бомбардовања, на Васкршњи понедељак, 17. априла 1944. године, велика разарања претрпео је и концентрациони логор Сајмиште. Потпуно је уништен највећи павиљон у којем је била смештена већина заточеника. Број страдалих, креће се од 80 до 120, док је број повређених био знатно већи.

Америчко ратно ваздухопловство и авијација осталих западних савезника почели су систематски да бомбардују градове у Србији, па и у другим крајевима Југославије. Неколико десетина авиона бомбардера устремило се на Ниш, 20. октобра 1943. године, а тај град је до краја рата њихова мета био још 14 пута.

Београд је бомбардован у 11 наврата. Све је рађено плански, систематично да се Србима и Србији насиљем и терором убаци страх зато што нису били у ширем обиму присталице Титових партизана. Насиље према Србији и Србима чинили су из ниских побуда доказивања партијске исправности управо Срби, попут Коче Поповића, Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна, Петра Стамболића и других, који су све то подржавали.

По истом сценарију, Београд и Србија су бомбардовани и рушени од стране САД и НАТО и 1999. године. Београд памти многа рушења и разарања, али је снага српске престонице, као у митолошке птице Феникс, у њеним људима и духу који заиста може да добије назив као и књига и ТВ серија публицисте Александра Диклића “Београд-вечити град“.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: