ГЕОПОЛТИКА: КАДА ЋЕ И У КОЈОЈ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ БИТИ СРБИЈА ?

FOTO Kada će i u kojoj Evropskoj uniji biti SrbijaПо свим параметрима које примењују чланице ЕУ, а у вези са глобалном безбедношћу и економијом, Србија нема ни теоријске шансе да у скорије време буде примљена у ЕУ. Разлози су вишеструки.

Прво, реч је о новој стратегији и моделима организовања ЕУ после “Брегзита“, који ће вероватно повући још неке државе да покрену процес напуштања ЕУ. Други разлог је геополитичког карактера, а односи се на јачање Немачке која све више показује намеру да постане економски и политички европски “хегемон“. Питање је да ли ће ЕУ предвођена Немачком бити у прилици да прихвата нове чланове са Балкана. Трећи разлог за јачање и проширење ЕУ на потезу Балкана зависиће и од геополитичког, односно геоекономског односа званичног Берлина према Москиви и Анкари. Најзад ЕУ ће се ширити или редуковати на основу утицаја и моћи САД и њеног “сателита“ Велике Британије, која је већ кренула у “развод“ са ЕУ. Балкан се третира као “сива зона“ Европе, што потврђују Румунија, Бугарска, Грчка и Хрватска које се налазе у економском ропцу.

“Србија би желела да се придружи Европској унији до 2020. године, упркос изласку Велике Британије из Уније“, изјавио је у интервјуу за пословне вести Радија Би-Би-Си главни економиста српског преговарачког тима са ЕУ др Владимир Круљ. Тако др Круљ каже да две трећине укупних инвестиција долазе из ЕУ. Око 90 одсто од новоотворених страних компанија у Србији од 2000. године је из ЕУ.

Србија се определила ка ЕУ због културних и политичких тековина “Старог континента“. Ипак, у ЕУ доминира отуђена и скупа бирократија Брисела на чијем су челу олигархије које представљају вид комесарске владавине, уз велику уцену држава кандидата. Да би државе кандидати испуниле услове морају да се у највећој мери одрекну сопственог суверенитета, законодавства и да уз препоруку ММФ буду максимално кооперативне.

Наш интерес је, како каже др Круљ, да Србија има већу запосленост и да задржи младе у Србији. То на жалост не успевају многе државе ЕУ, попут Италије, Шпаније или  Француске, а камоли мала Србија. Треба прихватити чињеницу да глобални процеси у ЕУ имају тенденцију сеобе младих, пре свега образованих и стручних људи.

Да ли отићи или остати питање је са којим се суочава већина младих људи у Србији. Ова тема нарочито је постала актуелна откада су се, условно речено, границе ЕУ отвориле према Југоисточној Европи и на тај начин створиле нове прилике и нова искушења, а једно од највећих представља одговор на питање када ће и у којој ЕУ бити Србија?

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: