ТРОУГАО МОЋИ: БАЛКАН ПОД ПАСКОМ НЕМАЧКЕ, РУСИЈЕ И ТУРСКЕ

FOTO Balkan pod paskom Nema_ke, Rusije i TurskeБалкан је у троуглу интересних сфера Немачке, Русије и Турске, а на војном плану НАТО, односно САД. Немачка глобално држи економски и политички Балкан као своју сферу утицаја. Политички ставови немачке канцеларке Ангеле Меркел имају специфичну тежину у Хрватској, Србији, БиХ, Албанији, Румунији, али и у Бугарској. Истовремено, Путинова политика се уважава у Србији, Републици Српској, Македонији, Бугарској и Грчкој. Ердоганова политика има све већи утицај у Албанији, Македонији, БиХ, деловима Србије, у Санџаку и на Косову и Метохији. Русија и Немачка традиционално деле своју историјску улогу присуства на Балкану, док је Турска била вековни господар на овим просторима са тенденцијом да “оживи“ своје неоосманске аспирације.

Русија штити и дипломатски подржава интересе православних и словенских држава јачајући своју “меку моћ“ кроз економију, енергетику и културу. Турска политизује етничке и религијске тензије на Балкану, пре свега на Косову, у Санџаку, Македонији и БиХ, са ставом да су то делови Балкана са муслиманским становништвом и да су, стога, под њиховом заштитом. Немачка себе види као економски и политички покретач Балкана према ЕУ и утицају “европског Запада” са конкурентском позицијом према руском истоку и турским евроазијским интересима.

Угледни британски лист „Фајненшел тајмс” пише да би Балкан остао у сфери утиција ЕУ, он мора постати њен главни геполитички приоритет. У пракси Балкан није приоритет ЕУ због унутрашњих турбуленција и индентитетске кризе која потреса Унију. Нови модели ЕУ Балкан ће ставити дубоко на маргину са већим приближавањем интереса Русије и Турске, односно САД преко НАТО.

Председник Центра за либералне стратегије у Софији и сарадник Института за хуманистичке науке у Бечу Иван Крастев за “Фајненшел тајмс“, између осталог, наводи да је евроскептицизам последица лоших економских односа, те да новац који ЕУ издваја за регион, као и обећања о интеграцији нису довољна. „Европска унија на Балкан гледа са доста предрасуда и нема стратегију како да ЕУ озбиљније развија свој у овом региону, сем појединачног деловања на државе које су чланице ЕУ, а у озбиљној су кризи попут Грчке, Румуније, Бугарске и Хрватске“.

Иван Крастев каже да су Русија и Турска уједињени у напорима да појачају свој економски, политички и обавештајни утицај не само на просторима бивше Југославије, већ и у Албанији Грчкој и Бугарској.

У истраживању „Галупа“, на питању којој војној сили њихова земља треба да се окрене, већина Срба, Турака и Бугара и велики број Грка одговорио је Русији. И то, упркос чињеници да су Турска, Грчка и Бугарска чланови НАТО-а, а Србија тежи чланству у ЕУ. САД остају глобална сила и “контролор“ НАТО у Европи. Међутим извесно је да ће једно време Балкан бити у “позадини“ америчке политике због дубљих геополитичких изазова америчке администрације .Пре свега, реч је о борби против исламског тероризма којег има и на Балкану или се преко Балкана трансферише у Европу. САД ће Балкан препустити ЕУ, али не у потпуности. Политичке прогнозе показују да ће САД на Балкану очувати стечене позиције протектора.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: