ТАЈНЕ МАРТОВСКОГ ПУЧА: ИСТОРИЈСКЕ СМИЦАЛИЦЕ ГОРДОГ АЛБИОНА

27 mart 41Пуч 27. марта 1941. године извела је завереничка група прозападно оријентисаних официра Југословенске војске на челу са генералом Војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића и владу Цветковић-Мачек, која је два дана раније, 25. марта 1941. године потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Учесници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинемачких опозиционих кругова, као и војним и политичким обећањима Велике Британије, која се тада налазила у рату са Немачком. Српска православна црква је имала посебно запажену улогу у преврату, заједно са неким српским политичким организацијама, попут Српских сокола, Народне одбране и четника.

Због јаких веза између Англиканске и Српске православне цркве, британска влада је могла утицати на став СПЦ и патријарха Гаврила Дожића да иступи на страну „слободног света“. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.

Тога дана и комунисти су демонстрирали са осталим грађанима. Велика Британија је била организатор “у сенци “ пуча 27. марта 1941. године, када је пристала да се сруши влада Цветковић-Мачек, и да се изолује принц Павле и прогласи пунолетство Петра Другог Карађорђевића.

Британска тајна служба СИС (МИ6) је 5. априла преко свог агента упутила Генералштабу војске Краљевине Југославије сазнање да ће Београд бити нападнут 6. априла у рано јутро. То се и обистинило.  Југославија, а пре свега Србија и Београд, разорени су 6. априла.

Мартовски пуч је после Другог светског рата проглашен као чин великог утицаја КПЈ. Извесно је да су утицај британске тајне службе преко неколицине грађанских политичких партија, рачунајући ту и КПЈ, преко Коминтерне и једног броја пучиста унутар војске Краљевине Југосалвије били део сценарија који је шири Балкан увукао у рат, а Србију у страдања.

Снимци архивског филма, који је дуго био “у бункеру“, под називом “Ступање краља Петра на престо“, скинуо је табу са митске приче о једном од најзначајнијих датума у новијој српској историји – 27. марту 1941. Снимци јасно потврђују да иза тих демонстрација никада није стајала комунистичка партија, као ни да су пароле “Боље рат него пакт“ и “Боље гроб него роб“ или срп и чекић, биле њени основни симболи. Напротив, демонстарнти кличу краљу Петру Другом, демократији, Русији, Британији и јасно поручују читавом свету да не желе да се сврстају у ред фашиста, унапред свесни догађаја који ће уследити.

Доказано је да је један од организатора пуча, генерал Боро Мирковић имао везе са Британцима. Међутим, толику масу нису могли да организују без воље самих грађана. Овај историјски догађај представља слику српског менталитета који ни по коју цену не прихвата да буде поробљен, због чега овај датум никада не сме бити заборављен. Снимци су шокирали читав свет, а британски премијер Винстон Черчил је догађаје у Београду прокоментарисао речима: “Југословенски народ је данас пронашао своју душу и изабрао свеопшту правду и царство небеско“.

Британски интереси на Балкану марта 1941. године одредили су крај Краљевине Југославије, бежање краљевске владе и краља Петра Другог Карађорђевића у Лондон, који су били марионете британске политике до краја рата. Британски ратни премијер Винстон Черчил из реалполитичких разлога “продао је“ династију Карађорђевића за револуционарну политику КПЈ и Коминтерне. Британска реалполитика на Балкану увек је имала карактер жртвовања држава и народа за своје империјалне и геополитичке циљеве.

Озбиљније неслагање британске политике са интересима Србије датирају из 19. века у време владавине династије Обреновића и њихових контаката са “гордим Албионом“, као и Карађорђевића са Русима и Французима. Велики удар на српске државне интересе Велика Британија је показала после 1903. године и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге.

Британија је била негативно усмерена према Србији и после Сарајевског атентата и уласка Србије у рат 1914. године, али и после убиства краља Александра Карађорђевића 1934. године. Политика Велике Британије била је отворено непријатељска марта 1999. године, када је влада Тони Блера била главни носилац војне интервенције НАТО према Србији. Велика Британија је одувек имала значајне интересе на Балкану, али је чињеница да Србији никада није била наклоњена.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: