НЕМИРНО КОСОВО: КРЧМЉЕЊЕ СРПСКЕ ИМОВИНЕ

FOTO Krčmljenje srpske imovineПокушај отимачине имовине на простору јужне српске покрајине део је пакета делегитимисања званичног Београда који полаже тапију на Косово, пре свега економски. Политика званичне Приштине има подршку Албаније, коју, са друге стране, подржавају поједине велике силе, попут, Немачке, Велике Британије и Турске.

Заокруживање државности кроз отимање имовине припрема је за приватизовање српске имовине преко немачко-америчких, британских и турских компанија које већ послују у Хрватској и Албанији. Реч је, наиме, о имовини вредној преко 200 милијарди евра. Косово добија шансу ширих инвестиција и пласирања капитала, који би требао да одржи на власти Хашима Тачија. Због тога, после привременог одлагања формирања Војске Косова, приштинске власти крећу у “општу националзацију“ имовине државе Србије, која представља облик “ратног плена“.

Влада Србије одбацила је одлуку косовских институција, које доносе брзоплете одлуке без сагласности Срба на Косову. Бивша Југославија имала је своју конференцију о сукцесији где Косово није било одвојено од Србије. Резолуција 1244 СБУН гарантује право економског суверенитета Србије на Косову, док мисијом ЕУ (ЕУЛЕКС) треба очекивати суспендовање економских права Србије на Косову и Метохији. Низом одлука, сходно “Бриселском споразуму“ Србија губи своја права на Косову. Оно што је интересантно је да је Србија закаснила да правно и дипломатски заштити своје интересе на Косову. То је требало да буде урађено до 2008. године, пре проглашења независности Косова од стране већег дела ЕУ и САД.

Сада Србија нема много маневарског простора. Можда је међународна арбитража један од путева за доказивање државне имовине. Досадашње владе нису много водиле рачуна да пред Међународним судом траже заштиту имовине државе Србије, али и грађана Србије који су се раселили под притиском косовских Албанаца.

Не треба заборавити да на територији Косова и Метохије Српска православна црква има велике поседе и имовину. Према подацима Републичког геодетског завода, земљиште у власништву Републике Србије износи 29 одсто укупног земљишта на КиМ. Када је о објектима реч ради се о 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадрата пословних зграда, 24.688 квадрата стамбених зграда, 3.973 квадрата објеката посебне намене, 753.916 квадрата других грађевинских објеката, ресторана, одмаралишта, спортских објеката…

Имовина коју приштинске власти покушавају да присвоје су и државна предузећа и њихова инфраструктура – Железница Србије, Електропривреда (Површински копови, ЈП Термоелектране “Обилић“, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток), ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк “Шара“.

Као резултат својих активности од 1990. до 1999. године, Фонд за развој Републике Србије има удео у власништву 155 предузећа на КиМ. Поред привредне и стамбене инфраструктуре Србија има “тапију“ и на рудна налазишта и природне ресурсе који су већ под окриљем страних компанија и албанских тајкуна. Све је то Србији одузето или је већ распродато и девастирано. Економски суверенитет Србије је требао до 2008. године, и касније да се брани свим правним инструментима на Косову. Србија је изгубила време.

Тачијева прича о “национализацији“ имовине Србије је почетак економског расељавања или потчињавања Срба на Косову, посебно на северу. Све то је брутално деградирање Вучићеве политике о балканској “царинској унији“ и слабљење његове политичке позиције на Балкану.

Сваки потез званичног Београда у наредном периоду у циљу заштите државних интереса на Косову и Метохији биће третирани као заоштравање односа, дестабилзација Балкана и удаљавање од процеса евроинтеграција. Уосталом, то и желе приштинске власти, али и власти појединих држава у региону.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: