ГЕОПОЛИТИКА: КАКО (ИЗ)ЛЕЧИТИ ЕВРОПСКУ УНИЈУ?

FOTO Kako izlečiti EUЕУ се пита како даљe? Досадaшњи образaц деловања показао се као неефикасан са пуно супротстављених ставова између држава-нација и глобалног модела федерално-конфедералне заједнице чланица ЕУ. Све је израженије нејединство међу чланицама ЕУ, уз фаворизовање националних интереса и јачање моћи националних политика, пре свега Немачке, Француске и Италије. Присутне су и разлике у тумачењу спољне политике ЕУ и безбедности.

Све је то довело до “Брегзита“, који је иницирао “вирус“ могућих напуштања чланица ЕУ и еврозоне. Постоје два кључна проблема у ЕУ. Први је глобално функционисање ЕУ, а други је криза еврозоне. Трећи проблем је однос према новим чланицама и вечитим кандидатима, попут Турске.

Корените промене су нужне због видних супротности унутар чланица, уз гломазну и неефикасну бриселску бирократију, која се намеће као арбитар и засебна моћ међу чланицама ЕУ. По “Белој књизи“ о будућности Европе, коју је недавно представио председник европске комисије Жан Клод Јункер у игри су следеће опције: 1. Задржати статус-кво; 2. ЕУ само као јединствено тржиште; 3. Европа с више брзина; 4. ЕУ са мање овлашћења, али ефикаснија; 5. ЕУ која ће у више подручја радити заједно.

Опција задржавања постојећег статуса са “Брегзитом“ доживела је неуспех. Због различитог степена развоја економија и интереса чланица ЕУ, опција са јединственим тржиштем је у великој кризи, јер чланице ЕУ немају више јасан став шта је то јединствено тржиште. Опција ЕУ са више брзина је ближа реалности, јер би се тако дефинисале државе високог, средњег и нижег нивоа развоја. Оне би се груписале по степну моћи и утицаја и регионалног деловања. Ова опција је најближа реализацији. Међутим, то би значило да више нема јединственог тржишта ЕУ, већ је на делу тржиште по степену развоја, моћи и утицаја. Опција ЕУ са мање овлашћења, али ефикаснија, више није класична унија, већ федерални савез интереса унутар ЕУ. То би било нешто, попут, тржишта бивше Југославије, које се својевремено распало. ЕУ која би радила заједно у више подручја је савез интереса, односно конфедерални модел без већих обавеза.

Као својеврсна медијска ексклузива присутан је и предлог “Нови договор за Европу“, који је приредила група Демократија у Европи (ДиЕМ25). Најновије “решење“ за спас ЕУ биће обелодањено 25. марта на 60. годишњицу Римског споразума. Како тврди професор економије и бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, иначе један од иницијатора овог документа, шема запослености и програм против сиромаштва требало би да буду засновани на модернизованој тежњи да јавне банке служе јавним интересима.

“Еврозона и еврогрупа су разградиле сувереност националних парламената…тако да је сваки програм који се обраћа грађанима само једне државе пука стилска вежба. Такве изборне програме је немогуће остварити. Уместо да кренемо од националног нивоа ка европском, треба да поступимо супротно и створимо паневропски покрет и разговарамо у том простору како бисмо усагласили политике за решавање заједничких проблема. А када постигнемо сагласност о заједничкој европској стратегији, лако ћемо је спровести на националном, регионалном и локалном нивоу. Ми преокрећемо процес и постижемо консензус на европском нивоу, а онда идемо наниже. То ће бити наш начин рада“, каже Варуфакис.

По свему судећи, овај пројекат ће бити заснован на идејама једнакости, солидарности и правде, које су, уосталом, основне европске вредности записане у њеном Уставу. Постоји, наравно, оправдана бојазан да све ово не остане само “мртво слово на папиру“.

Све ово говори да је ЕУ дошла до свог максимума. После глобалне економске кризе, урушавања еврозоне и сукоба са моћном америчком економијом и доларом довело је до ситуације нужних промена ограниченог екномског суверенитета ЕУ, како по питању тржишта, тако и по питању одлучивања унутар бриселске администрације о статусу чланица.

Ако то све преведемо на Србију, онда ситуација није најбоља, јер би још дуго остала кандидат за ЕУ. Истовремено, ЕУ би на Србију деловала са свим својим утицајима и захтевима, а да при том Србија нема велико поље деловања у заштити својих интереса.

Због тога би било пожељно да Србија своју будућност трасира и ка алтернативама, јер “играње на једну карту“ може више да јој штети, него што ће од тога имати користи. Нова реформа ЕУ и нужне промене у еврозони само указују да Србија нема шансе да постане њен саставни део ни за наредних десет година, што је предуго време за државу која функционише у условима сложених геополитичких игара. Због тога треба “отварати врата“ другим тржиштима, попут евроазијског, и полако, али сигурно тражити своје место под сунцем.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: