ИЗ НАШЕГ УГЛА: ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ БОГОЉУБА КАРИЋА

FOTO Ekonomski patriotizam Bogoljuba KarićaШта суштински трује душу човека, друштва и нације? Поставља се питање да ли је то национализам или шовинизам? Модерни колоквијални говор, посебно савремена политичка реторика појам “национализма“ третира као нешто штетно, негативно. На простору бивше СФРЈ овај појам је употребљаван као нешто назадно. У суштини, требало би га посматрати посве другачије. Национализам је узвишено осећање појединца који негује и чува свој национални идентитет, језик, писмо, културу, традицију и веру. То га чини делом једне нације.

Негативна испољавања националних осећања са понижавањем других нација и вера, које су неретко мањинске, отвара питање менталног стања таквог појединца, кога заједница препознаје као мрзитеља. Тада говоримо о шовинизму. Овај појам је изведен из презимена Наполеоновог војника Николе Шовена коме је приписивана беспоговорна оданост вођи. Шовинисти су по правилу искључиви, агресивни, духовно неутемељени и једносмерни. Увлачење  шовинизма у политичко друштво води у облике етничке и верске нетрпељивости, што се догађало на просторима бивше Југославије деведсетих година и раније.

Богољуб Карић се читавог живота бори против шовинизма, али и непотребног уздизања српског народа у “небеске висине“. Као ванредно успешан бизнисмен показао је да је породичан човек, српски патриота са јаким националним осећањем. То се види и по односу према очувању српске традиције, поштовању светосавља, као и по задужбинарском и просветитељском раду у последње три деценије. Богољуб Карић и породица су формирали универзитет, фондацију, а познати су и као велики донатори и ктитори по узору на капетан Мишу Анастасијевића, Симу Андрејевића Игуманова и Луку Ћеловића. Ови великани су гајили неизмерну љубав према “свом отечеству“.

Да подсетимо, Богољуб и Драгомир Карић су били велики лобисти у заустављању агресије на Србију 1999. године, правећи мост између НАТО и Србије, уз посредништво Руске Федерације. Да је српска политичка сцена својевремено имала више људи, попут браће Карић, било би више дијалога и договора између зараћених народа на просторима бивше Југославије.

Србији су потребни предузимљиви људи који могу да допринесу подизању угледа Србије у свету. Пословни људи се брже и боље споразумевају и договорају од политичара, јер више пажње обраћају на посао, радна места и подизање животног стандарда. С правом Богољуб Карић у свом ауторском тексту у дневном листу “Политика“ пише: “Успех политичара не мери се колико далеко пуца топ, него колико су пуни фрижидери и џепови грађана. Као бизнисмен и индустријалац који окупља, а не раздваја, као човек који руши границе, позван сам да кажем да су нам потребни политичари који су за мир, стабилност и економску сарадњу, а никако неспособни политиканти који би да читаву историју врате уназад и изазову хаос, ратове и несрећу“.

Дакле, економски патритизам је неопходан Србији. Веома је важно да српска политичка сцена не треба да у фокус ставља борбу против богаташа, већ се треба борити против сиромаштва и социјалне неједнакости. Економски патриотизам је животни мото Богољуба Карића! Зато је потребно да се чувамо шовинизма, политичког есктремизма и верског фундаментализма. Сви ови социјални феномени немају везе са национализмом. Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви су српски род учили да воле свој народ, а да не мрзе друге. Зато је светосавље школа српског “просвећеног национализма“ и брана паланачком менталитету.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: