ИЗ НАШЕГ УГЛА: ПОТРАГА ЗА “СМИСЛОМ ЖИВОТА“

foto-potraga-za-smislom-zivotaАкадемик Владета Јеротић, један од наших највећих живих мислилаца каже: “Све је, ипак, у откривању Смисла Живота. Има га или га нема? Зар нам наши архетипови религиозног човека, човека путника, истраживача, игре, ствараоца, не откривају Смисао? Када су они у нама откривени (а како долази до открића ових архетипова?) требало би да је откривен и Смисао, али онда и његов Творац“. Српски народ у потрази  за собом  и својим смислом, пролази кроз тунел  искушења  који отвара кључна питања егзистенције и постојања.

Постављају се кључна питања о “Смислу Живота“ на Балкану, не само Срба, већ и других народа који се суочавају са “шоком будућности“ и стањем неприлагођености на разне промене и   социјалне и цивилизацијске “мене“. Европа, Балкан и свет се, мењају нагоре, и то,  демографски, технолошки, економски, духовно и етички. Сломљене су  старе вредности 20. века. Веома брзо су наметнута нова правила, која су довела до културолошког и цивилизацијског “вакуума“ код многих народа,  рачунајући ту и Србе. Распад државе, ратови, санкције, сеобе, технолошке промене и велико сиромашење становништва допринели су рањивости “људске душе“, слабости духа што се рефлектује кроз стагнацију културних вредности и, генерално, живота нације.

Појединац је данас све отуђениији, а народи, бар на Балкану, све сиромашнији и затворенији у своје националне љуштуре, са јачањем ксенофобије и разних облика националне и верске  нетолеранције. Губитак националне, верске и духовне снаге народа доводи до одбрамбених механизама који јачају националну  агресију. Потрага за “Смислом Живота“ није само у појединцу, породици или нацији, већ је она и у региону у коме се живи, али и у свету уопште.

Свет је међузависан. “Смисао Живота“ се не односи само на то како ће нација, породица или појединац да живе и преживе. Потребно је поштовати право на слободу да и други живе с нама или поред нас. Недостатак емпатије како појединачне, тако и националне, јача све облике  агресивности кроз политичке, социјалне, религиозне, етничке и државне сукобе. Агресија или депресија су различити облици одбране од недостатка “Смисла Живота“.

Страх од живота акитивра страх од смрти појединца, али и нације. Академик Јеротић с правом цитира философа Блеза Паскала који је говорио: “Будући да нису могли да нађу лек за смрт, људи су се досетили да на њу уопште не мисле“. Некад је слично и са питањем смисла живота. Зато савремени политички токови у Србији треба да афирмишу енергију “Смисла Живота“, да подстичу дух оптимизма и јачају унутрашњу снагу српског народа кроз вредности живота, духовни рад и поштовање појединца, као и породице и других народа и вера поред нас или који живе с нама.

 

Пише: Томислав Кресовић   

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: