ГЕОЕКОНОМИЈА: ЗАШТО СЕ ЗАПАД ПЛАШИ ИСТОЧНОГ ЗМАЈА?

У савременој информатичкој ери, где је свет постао “глобално село“ много је лакше пратити геополитичка и геоекономска тектонска померања. Укрштањем релевантних информација може се запазити да су највећа “геоекономска трења“ тренутно на релацији САД – Кина, али и ЕУ – Кина, тако да се може очекивати да ће се појачати евроатлантски притисци на Србију која одржава одличне билатералне односе са овом далекоисточном велесилом.

Да подсетимо, Србија са Кином сарађује на реализацији пројеката брзе пруге на релацији Београд-Будимпешта и Коридора 11, затим на реализацији пројеката претварања отпада у електричну и топлотну енергију, а ту је и веома значајан уговор у “подизању из пепела“ смедеревске Железаре. Док Србија све више сарађује са Кином, Запад је у великом грчу.

 Још 2013. године Министарство одбране САД је објавило извештај у којем се цивилне и војне власти у Кини директно оптужују за дипломатску, индустријску и војну шпијунажу тзв. “хаковањем“, односно неовлашћеним упадима у електронске базе. У том подухвату највише су биле угрожени информациони системи америчких корпорација у којима је похрањена интелектуална својина. Доласком Доналда Трампа у Белу кућу, ионако крхки односи са Кином, још су се више усложили. Нова Платформа међународне трговине САД препознала је Кину као великог “монетарног манипулатора“.

 Будући да је председник САД Доналт Трап одлучан да се ухвати у коштац са највећим економским проблемима, може се очекивати да ће представник САД за трговину покренути трговинске спорове против Кине, како пред америчким судовима, тако и пред Светском трговинском  организацијом (СТО). Трамп је одустао и од ратификације Уговора о транспацифичком партнерству, жртвујући на тај начин сарадњу са провереним далекоистичном америчким савезницима, и то само из страха да би Кина могла да се прикључи овом споразуму “на мала врата“.

Безусовно реализујући своју доктрину “Нови пут свиле“ Кинези су приметили да је Европа у великој паници због њихове привредне експанзије, посебно када је у питању производња челика. Србија је, свакако, саставни део Европе, а не пусто острво у Тихом океану, па у таквој геоекономској клими може очекивати појачану дипломатску активност западних земаља у циљу успоравања сарадње званичног Београда са Пекингом.

Инострани медији су недавно известили да је Европска унија ставила “под лупу“ план изградње брзе пруге између Београда и Будимпеште, који се реализује у оквиру кинеског железничког пројекта “Један појас, један пут“. Фајненшел тајмс износи да се испитује одрживост пруге вредне 2,89 милијарди долара, односно да су се “евроунијате“ веома заинтересоване да им се пружи одговор да ли се тиме крше закони ЕУ према којима велики саобраћајни пројекти не могу да се реализују без расписаних јавних тендера.

Да подсетимо, домаћи медији су већ писали о томе да се под надзором “недреманог ока“ међународне Економске заједнице Србија нашла и средином прошле године у вези са инвестирањем Кинеза у нови Блок 3 термоелектране “Костолац Б“ и проширења угљенокопа “Дрмно“. Тада су, наводно, међународне институције тражиле информацију од званичног Београда да ли је владиним гаранцијама за кредит додељена државна помоћ мимо предвиђених правила. Такође, српска делекација је својевремено морала да убеђује Европску комисију да произвођачи челика у Смедереву неће омогућити пласман  производа произведених у кинеским челичанама.

Када је једино Србија, од земаља учесница на Самиту Кине и земаља централне и источне Европе у Риги, потписала споразум о потпуној визној либерализацији са Пекингом, остали учесници су шапатом говорили премијеру Вучићу да је то веома храбар потез.  Нема сумње да је у очима евроунијатских комесара Србија храбра, али на неки начин и непоуздана, зато што је дозволила да се у Београду отвори Bank of China (BOC Srbija).

Досадашња сарадња Србије и Кине плод су државничког деловања и визије премијера Александра Вучића. Искључиво његовом заслугом и задобијеним симпатијама код кинеског председника Си Ђинпинга у наредном периоду можемо очекивати израдњу првих индустријских паркова и долазак солвентних кинеских компанија.

Све то показује да када држава води балансирану међународну политику, корист од сарадње са економски јаким центрима је неизоставна. Постојећа геоекономска једначина са једном непознатом означеном као “Источни змај“, не би требала да изазива страх код западњака. Ако не могу сами да је реше, нека потраже одговор од званичног Београда, који је успоставио билатералне односе са Пекингом.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: