ГЕОПОЛИТИКА: ДРАМАТИЧНА КРИЗА ЕВРОИДЕНТИТЕТА

foto-dramaticna-kriza-evroidentitetaДанас у Европској унији нема политичких лидeра као што их је било до 1990. године. Истини за вољу, могли бисмо издвојити само немачку канцеларку Ангелу Меркел, која ће се ове године борити за останак на власти. Уопштено посматрано, ЕУ има аморфну политичку олигаргију без ауторитета и утицаја, тако да је наступила драматична “криза евроидентитета“.

Истраживања агенције Ипсос Глобал Адвисор показују да је у већини земаља ЕУ присутна озбиљна криза државног и политичког вођства, а истовремено расте и неповерење у институције ЕУ. Већина Европљана, изузев Немаца, верује да је њиховој земљи потребан снажан лидер који је спреман да мења “правила игре“. Глобална економска и политичка криза, која је започела 2008. године, видно је урушила ЕУ и поверење грађана у њу, али и у националне владе.

Занимљив је податак да чак 89 одсто шпанских испитаника има мало или нимало поверења у своју владу. У Италији је то рекло 80 одсто, у Француској 77 одсто, у Немачкој 70 одсто, а у Британији 66 одсто учесника овог истраживања. Са друге стране, велико неповерење у међународне институције имају Шпанци, али је ова појава забрињавајућа и у осталим земљама.

ЕУ чланице траже јаке политичке вође и озбиљне друштвено-политичке реформе, односно јачи утицај држава-нација у односу на „Европу без граница“. Националне политике и економије, које су вековима биле део европске културе и цивилизације, постају главни предмет интересовања бирача. Већина испитаника у земљама обухваћеним истраживањем верује да је њиховој држави потребан снажан лидер да је врати на прави пут. То сматра 72 одсто људи у Шпанији, 70 одсто у Француској, по 67 одсто у Италији и Британији и само 34 одсто у Немачкој.

Очигледно је да грађани великих европских држава интуитивно осећају да њихове елите не могу да предвиде ток догађаја, попут некадашње партијске врхушке СССР-а која није била у стању да предвиди последице пада Берлинског зида 1989. године, распад Совјетског савеза 1991. године и као врхунац “домино ефекта“ – гашење моћног Варшавског пакта.

Европљани су се сада нашли у ковитлацу еволуције света на који не могу да се прилагоде на адекватан начин. Чињеница је да су САД све мање водећа економска и војна сила која је у стању да “господари Европом“, па тако данас Британци без зазора расправљају да ли је уопште примерено да Доналд Трамп посети званични Лондон.

Све ово говори да ће у скорије време ЕУ бити редефинисана и реорганизована са јачим утицајем држава-нација и потребом деловања моћних политичких лидера. Еврооптимизам се веома “истањио“ после Брегзита. Србија је на свом путу ка ЕУ тренутно са мање од 50 одсто еврофила и еврооптимиста и нешто више евроскептика које радује то што се не назире крај евроинтеграцијама.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: