ИЗ НАШЕГ УГЛА: СРБИЈА МЕЂУ “ВУКОВЦИМА“

foto-srbija-medu-vukovcimaКада кажемо вуковац помислимо на ученика са свим петицама у школи, добитника Вукове дипломе. Друга асоцијација за вуковце везана је за чувени београдски парк где су деценијама ујутро и током дана на посао за дневницу, код споменика Вуку Стефановићу Караџићу, чекале дестине и стотине људи. Време у коме живимо, може се рећи, да је “вучије“ због све веће отуђености људи, губитка егзистенције и великих социјалних разлика у друштву.

Бити данас вуковац није ни част, ни слава него нужност. Живот пише романе. Није немогуће срести неког вуковца који се после солидног школовања није баш најбоље снашао у животу, па је завршио на друштвеној маргини радећи привремене послове за оскудне дневнице.

Времена се мењају. Раније су вуковци били неквалификовани или за јавни посао неприлагођени људи без основног занимања, али са вештином за преживљавање. Данас су вуковци велике социјалне и друштвене групе свих образовних профила. Вуковаца данас има највише у категорији средовечних људи који су остали без посла. Будући да су у том животном добу за послодавце непожељни, принуђени су да раде привремене послове без икаквог осигурања и радне заштите, такорећи “на црно“.

Такво неуређено тржите регрутује раднике углавном у области грађевинарства, услужних делатности и пољопривреде. Обично се ради за дневницу од 20 до 50 евра, у зависности од тога колико одређени посао носи ризика. Држава нема базу регистрованих вуковаца, тако да је тржиште под великим утицајем разних видова криминала, а нарочито је присутна корупција.

Србија има и другу врсту вуковаца. То су професионалци “залутали“ у транзицији и разноврсним друштвеним реформама. Има их у сфери новинарства и уметничких занимања. Сличну судбину имају и преводиоци, професори страних језика и природних наука без сталног запослења, затим занатлије које раде на позив од куће до куће, и то без фискалног рачуна.

Тако “црно тржиште“ гута стотине милиона евра годишње од савремених вуковаца.

Некадашњи вуковци били су препознатљиви чекајући код Вуковог споменика да их неко позове да очисте шупе. Буде ту и грађевинских радника, дрвосеча и носача. Заради су се могли надати само ако су јаки и послушни. Данашњи вуковци се често налазе поред контејнера на бувљим пијацама и картон тезгама.

Србија има предузимљиве људе који би на националном нивоу могли да покрену српски “Њу дил“ за велике јавне радове у сфери пољопривреде, грађевинарства и изградње саобраћајне инфраструктуре. Стратешким поступањем могуће је на тржишту рада повезати “слободњаке“ свих  струка. Нема сумње, један од таквих који има вештину организовања потребну за спровођење српског “Њу дила“ је познати бизнисмен и лидер ПСС БК Богољуб Карић.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: