НА СРЕТЕЊЕ: СРУСРЕТ НАС СА НАМА

foto-susret-nas-sa-namaДанас није 29. новембар када смо уз богату трпезу празновали сећање на успостављање федералног уређења Југославије.  Данас је Сретење. То је дан када се сусрећемо сами са собом, ми са нама, са сопственим национализмом. Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, Дан Војске Србије, као и дан сећања на почетак српске револуције (односно Првог српског устанка). Хронолошки гледанo фебруара 1804. године почео је Први српски устанак; 15. фебруар 1835. донет је Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације и учвршћивања националне државе. Снажна национална свест подразумева љубав према својој нацији, добро познавање националне историје, културе и истицање националних обележја. У себи садржи снажно осећање када се ван сваког странчарења сви заједно залажемо за национални просперитет.

И да поновимо ту чаробну реч – просперитет! Он је једино могућ уколико балканску “Пандорину кутију“ више нико и никада не покуша да отвори. Лако је бити Србин у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву, Врању и Нишу. Треба пуно смелости да би се изговорило да си Србин у Косовској Митровици, Загребу, Сарајеву, Мостару. Све нам то указује на велику балканску несрећу. Нити су Срби као мањина срећни ван своје матице, нити су се други народи бивших југословенских република решили својих комплекса.

Још се није прашина слегла после Трамповог уласка у Белу кућу, а злонамерни западни медији већ шире панику како национализми балканских народа могу да се пробуде ако “светски полицајац“ окачи батину о клин. То наравно не значи да ће друге силе, попут Турске или САД, одустати од остварења својих интереса на Балкану, а то једино могу постићи подгревањем национализама народа који се вековима “бију и мире“ на овој светској ветрометини.

Генерал КФОР-а Ђовани Фунго, Балкан упоређује са стабилним вулканом по коме можете ходати, али унутра, магма иде веома брзо, тако да морате бити свесни да може бити пукотина.

Уколико посматрамо без предрасуда политику коју води влада Александра Вучића, онда недвосмислено можемо закључити да се Србија труди да сарађује са свим земљама у региону. Политика сукоба није алтернатива нормалном животу, а и грађани су свесни да без коначног помирења Балкан неће моћи да иде у корак са земљама развијеног света.

Негативне појаве национализма данас подстичу западни медији који, за рачун својих послодаваца, желе да балканске народе држе заувек заробљене у сопственој несрећи. То им може лако поћи за руком, јер међу Балканцима има пуно оних које зна да обузме све оно негативно што носи динарски психолошки тип личности, све оно што нас и данас карактерише као “грађане другог реда“ у земљама “старих демократија“.

Зато Сретење није само дан када треба да се одмарамо и да празнујемо. То је дан када треба дубоко да се замислимо сами са собом над сопственом судбином.

 

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: