ЕПИДЕМИЈА БАЛКАНИЗАЦИЈЕ: ЕУ ВИШЕ НИЈЕ ОНО ШТО ЈЕ НЕКАД БИЛА

foto-eu-vise-nije-ono-sto-je-nekad-bilaКнез Клеменс фон Метерних, кум паневропског државништва, једном је изјавио да Балкан почиње одмах иза зидина Беча. У садашњој ЕУ од 27 чланица, чини се да је Балкан свуда около. Бугарска историчарка Марија Тодрова у својој студији Имагинарни Балкан пише да је “балканизација термин који се односи на поделу Балканског полуострва, а у општу употребу дошао је непосредно после Првог светског рата, у вези са бројним новим државама које су настале после распада Аустро-Угарске монархије.

“Балканизација“ је геополитички појам, који се оргинално користи да опише процес фрагментације или поделе на регије или државе у мањим регионима или државама које су често непријатељски расположене и мање кооперативне са другим државама. Овај појам је почео поновно да се користити почетком процеса деколонизације после Другога светског рата, кад је ушао у француски политички речник, током ослобађања афричких земаља.

Отприлике у то време реч “балканизација“ све се мање везивала за међународне односе, а све је више постајала синоним за непоузданост, летаргију, корупцију, неодговорност и неефикасност. Ситуација у Европи и ЕУ све је више оптерећена “балканизацијом“, почев од унутрашњег нејединства у ЕУ (Брегзита), економске неједнакости, па све до јачања националних држава. После поменутог Брегзита папа Фрања је упозорио на ризик од „балканизације“ Европске уније. Актуелно стање Европске уније све више подсећа на Југославију уочи распада.

Сада је национализам постао део мејнстрима у низу западних престоница ЕУ. Амерички економиста, познатији као “Доктор Пропаст“ Нуриел Рубини је крајем 2012. године рекао, у вези са стањем у евро зони, да се наставља “балканизација“ економске активности и банкарских система, а страни инвеститори беже са периферије и траже уточиште у језгру, док нивои приватног и јавног дуга расту до неодрживости.

“Балканизација“  је присутна и у односу ЕУ према Руској Федерацији. Она се огледа у санкцијама и притиску НАТО према Русији. Започео је процес “развода“ појединих чланица унутар ЕУ, али и процес “веридбе“, попут Србије која неодустаје од процеса евроинтеграција. Ипак, највећи изазови “балканизације“ су на релацији глобалних конфликата, не само у Украјини већ и у Сирији и Ираку који су довели до великих миграционих кретања становништва из исламских држава у Европу, и то махом преко Балкана. Нема сумње да се овај процес “сукоба цивилизација“ одиграва кроз форме класичне “балканизације“. Овај несрећни појам можемо употребити и у односима ЕУ и нове администрације САД. Некада је “балканизација“ била погрдни израз за заосталост и сукобе, а сада је она присутна и у Европској унији која је сматрана за идеал односа међу државама и народима.

Са друге стране, Србија се труди да се “европеизује“. Под “европеизацијом“ еврофили препознају процес интегрисања свега онога што је остало од европских вредности, стандарда и норми у домаће јавне политике, правне норме и понашања. Истовремено, “европеизација“ представља вођење преговора Србије са Европском унијом и државама чланица у циљу закључивања споразума којима се формализују међусобни односи, почевши од закључивања Споразума о стабилизацији и придруживању, па све до чланства Србије у ЕУ.

Остаје отворено питање, да ли ће Србија, уколико икада постане чланица ЕУ, заиста у том “високом друштву“ бити преплављена европским вредностима или ће налетети на зид пробуђених национализама, на пусту и трому Европу, балканизовану до гуше?

Пишу:  Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: