СРБИ И МОДЕРНО ДОБА: СТАГНАЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ САМОСВЕСТИ

foto-stagnacija-nacionalne-samosvestiНарод без Бога и сећања припадности, без јасног индентитета о језику и писму подложан је асимиловању и националним негацијама посебно у времену глобалног друштва. Губитак самосвести о својим коренима, култури, вери и традицији битно је утицао на слабљење српског националног бића после Првог, а нарочито Другог светског рата, па све до данас.

Национални уметник, редитељ и писац Здравко Шотра даје исправну дијагнозу (само)свести нашег народа. Шотра упозорава и каже: “Познати смо по томе да не поседујемо свест о себи, свом пореклу и традицији. Срби су врло лако мењали оно што је вековима било у њиховој бити“. Узмите Ћопића, кад долази као млади партизан и каже: „Мајко, нема Бога“. Мајка каже:

„Је л’ тако, у реду“. И други су тако дошли, јер одједанпут Срби више нису славили славу, Божић, крштавали децу. Прихватали су да изађу из свега онога што су вековима носили у свом бићу“.

Титоизам је био политичка мантра, а марксизам нова религија која је кроз атеизам слабила српску нацију и довела је до руба пропасти деведсетих година прошлог века. Тада се буди национална енергија, али на један политички и прилично примитиван начи стварају се услови за дубинско урушавање српске нације на просторима бивше Југославије што је уз друге етно-радикалне политике довело до балканске кланице. Корак по корак се генерацијама Срба затире духовна вертикала што чини народ слабим и подложним свим могућим културним, али и политичким утапањима или самодеградацији.

Шотра још каже. “Данас, погледајте Београд… Видећете да, у време кад се у Вуковару боре за ћирилицу, у Београду је уопште нема. Не само што је све на латиници, већ и на енглеском језику, чекају неке Енглезе да дођу. То је знак да наш народ не држи до себе. Лепо је да знамо латиницу, али погледајте шта раде већи словенски народи попут Руса, они фирме као што су „Мекдоналдс“ пишу ћирилицом, а да не говорим о осталим стварима. Свест о свом бићу код Срба одувек је била слаба. Догодио се 20. век који је, у више махова, био велика погибија, стагнација, па поново велика погибија. Све то време неко је користио да иде напред. Зато нам се и догађа да нам самосвест о себи слаби“.

Овде се ради о систематском деловању и утицају политике и власти, али и националних институција које су постале “глуве и неме“ за очување писма, језика, културе и традиције. Као да нам генерално не смета пораз ћирилице пред латинициом, редуковање националне кулуре и историје по школама или застарели и доста јалов рад СПЦ  која би требала да ради и на очувању националне традиције, да се бори за очување васколиког српства. У томе треба да има подршку Српске академије наука и уметности, Удружења књижевника Србије и других асоцијација.

Све ово део је једног перфидног, а видљивог процеса дехристијанизације и анационалне политике која Србију и Србе претвара у “цифри и шифру“ глобалног друштва у оквиру Новог светског поретка.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: