ИЗ НАШЕГ УГЛА: КАКО СЕ ПРАВЕ ПОЛИТИЧАРИ?

foto-kako-se-prave-politicariЧувена реченица коју деценијама користе они који су криминалом стекли огромно богатство је “не питај ме за први милион“. А шта је са политичарима? Како они стичу огромну моћ, а самим тим и позамашне суме новца? Шта њих никада не смемо да питамо? Да ли су предодређени божијом вољом да седе у удобној фунционерској фотељи, да ли их је неко протежирао или су напросто били довољно амбициозни, па су “преко трња доспели до звезда“?

Основно правило у животу је да нема правила или како је то српски сељак дефинисао: “Мож’ да бидне, ал’ не мора да значи“. Уколико бисмо занемарили “теорије завере“ по којима политичаре на власт доводи тзв. “црно племство“, масони и параполитичке организације, попут, Комитета 300 и Билдерберг групе, на стварању нових политичких елита углавном су ангажоване политичке партије.

У Србији политичке партије организују основне и напредне школе политичких вештина. У основној школи се учи како се развијају поруке, кампања “од врата до врата“, планирање времена и догађаја, рад са волонтерима, израда штампаног материјала. Најбољи полазници позивају се у напредну школу у којој се упознају са структуром и деловањем супарничких политичких партија. Искусни партијски кадрови их упознају са функционисањем изборног система, како да преговарају и да се понашају током јавног наступа. Млади партијски кадрови одлазе у кампове и на фестивале које организују партнерске политичке странке у земљи и свету. Уз партијски ангажман паралелно завршавају и неки факултет.

Истовремено, младим “политичким лавовима“ велику помоћ пружају политичке фондације, невладин сектор и тинк-тенк агенције које улажу знатна средства за њихово образовање. Поред партијских центара за едукацију, будући млади политичари се обучавају у омладинским школама или на семинарима које организују екстерне организације, попут фондације “Фридрих Еберт“, “Конрад Аденауер“, лондонске Вестминстер фондације, Националног демократског института (НДИ), којим председава Медлин Олбрајт, Међународног републиканског института (ИРИ), на челу са америчким сенатором Џоном Мекејном, Београдског фонда за политичку изузетност и Београдске отворене школе, коју је годинама обасипао парама белосветски мешетар Џорџ Сорош.

За успешну политичку каријеру треба имати и (по)мало среће. У нашем окружењу има и оних политичара који су заузели високе положаје захваљујући својој сналажљивости, пре свега привржености шефу странке. Некима је била довољна лажна факултетска диплома, вођење рачуна о хигијени, уз обавезан стил “ташна-машна“, па да “заслуже“ функцију у државној структури. То су они безлични типови, без карактера и емоција, који углавном ћуте. За такве људе не можете да процените колико су паметни, односно глупи. Они су спремни да учине све што од њих тражи шеф политичке странке којој припадају. Такви људи се баве политиком искључиво да би остварили материјалну добит.

“Уносно је бити политичар и зато је велики број претендената на фотеље и добро плаћена места. Та множина политику схвата као средство да се њом послуже за остварење личног интереса. Таквих је много, чак 90 одсто политичара, и зато се немилосрдно обрачунавају са супарницима, користе и ниске, недозвољене ударце, ривали се беспоштедно вређају и блате“, рекао је својевремено познати новинар и политичар Захарије Трнавчевић.

Слично мишљење има и адвокат Божо Прелевић, који за “Политику“ каже: “Да бисте данас били у политици морате да имате своје ‘дебеовце’ и неке друге који ће да вам кажу о неким закулисним, шкакљивим стварима којима можете да дисквалификујете противника, па морате да имате таблоиде који ће, и где нема ништа, да направе нешто. То је већ сада толико увезано да је као бетон“.

Насупрот таквима, постоје они ретки појединци, који су спремни да служе идеји, родољуби који знају да само мукотрпним радом може да се дође до успеха. То су људи који у политичким кампањама не обећавају пуно, а оно што кажу у разумном року и остваре. Међу њима има и оних који су се доказали у бизнису, градитељи, визионари и задужбинари. Србија је пуна вредних људи и ентузијаста, а Срби мудар и државотворан народ који зна да бира и паметно да изабере себи власт.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: