ТЕХНИКЕ ВЛАДАЊА: НАРОД ИЗМЕЂУ ЋУТАЊА И УЋУТКИВАЊА

foto-narod-izmedu-cutanja-i-ucutkivanja-1Мудро су зборили српски великани, а изнад свега поучна је и дубока народна мисао. Иво Андрић пише: “У ћутању је сигурност и додаје: “Ћутање је тешко само онима који не мисле“. Народна мудрост казује: “Ћутање је злато“, а Исидора Секулић бележи да “…ћутање није неки од речи испражњени простор, него је прогутана и промишљена реч.

Када одајемо помен некој личности дајемо поштовање минутом ћутања. Ћутање је и мудрост и облик отпора и протеста, али и вид страха пред силом власти, пред моћи ауторитета. Некадашње вековно ропство научило је народ да ћути, али и да проговори снагом колективитета, да се бори против неправде и ропства, да се бори за слободу. За Србе је карактеристично да не говоре много када је реч о духовним слободама и угњетености појединца, већ само када су угрожена права и слободе широких друштвених слојева и читаве нације.

Професорка комуникације Зорица Томић у својој студији “Књига о ћутању“ каже да је то психолошки, социјални, политички и културни феномен. Сведоци смо да је данас тренд општег ћутања или јавне тишине присутан међу Србима. Све се говори “у браду“ или води дискусија у кући, на слави, у кафани… Ван тих оквира се, наравно, ћути.

Политичко ћутање је психолошки синдром из времена Брозове власти који је само за нијансу попустио, али и даље не достаје шира друштвена акција и нема продуктивних дебата. Управо је то одговор на питање зашто многе институције дају себи за право да се понашају самовољно, без икакве одговорности за штету коју су нанели грађанима.

Премијер Александар Вучић је отворио питање високих рачуна за струју коју су добили грађани Србије. Уместо примене системске одговорности институција, изгледа да је била потребна реакција премијера за облик притиска и самовоље ЕДБ, али и других институција. Грађани су спремни само да гунђају и својим ћутањем, како каже професорка Томић, да показују “вид отпора, начин да се не учествује у свеопштој произодњи буке“.

Грађани Србије су веома трпељиви и брзо праштају политичарима и властима. Понешто проговоре јавно у предизборном периоду, а онда опет следи ћутање. Суштина је што у Србији, за 27 година увођења вишестраначког система, нисмо схватили да су институције “народне слуге“, да су сервис грађана. Зато и нема адекватног отпора отуђеној моћи и самовољи бирократије, као саставном делу моћних политичких партија.

Ћутање грађана подстиче се и ућуткивањем. По професорки Томић: “Ућуткивање је вид исказивања моћи“ кроз претње, цензуре, гласине, трачеве, ругања, омаловажавања, а све у циљу да се створи стање ћутања друштва и појединаца. Свака власт користи метод ућуткивања када је у кризи, а преко таблоида и медија, за стварање организоване кампање подстиче “грађанску тишину“.

Буку, али и цензуру јавности праве медији који обликују јавно мнење према вољи моћника или опште друштвене и политичке ситуације. Када народ дуго ћути није добро ни за једну власт, као и када много проговори. Ипак, ћутање је вид “унутрашњег говора“ и представља својеврсну тајну. Интерес сваке власти је да сазна зашто народ ћути. Кнез Милош Обреновић је једном питао своје саветнике шта народ каже? Добио је одговор да народ ћути. Премудри кнез тада рече: “Попуштај кајасе, лебац вам ваш! Док раја ћути нешто мути“.  Ћутање је ипак велика тајна.

Пише: Томислав Кресовић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: