СВЕТИ САВА – НУКЛЕУС СРПСКОГ ДУХОВНОГ БИЋА

sveti-savaДа ли је век информационих технологија и “глобалног села“ у којем живимо криво што се српски народ мање-више одродио од својих духовних и националних корена, од светосавља као духовне вертикале и народне традиције, или су, пак, Срби сами криви што своје корене све више “гаје у саксији“, уместо у природој средини свог националног бића?

 Лик Светог Саве, првог архиепископа српског и сина великог жупана Стефана Немање има вишедимензионални значај у српском народу кроз векове до данашњих дана. Принц Растко Немањић, потоњи Свети Сава, није само заслужан за аутокефалност (самосталност) Српске цркве из 1219. године, коју је сачувао од утицаја богумила и притисака Латина и Византије, већ је његов значај што је на тај начин дефинисао и национални индентитет српског народа у средњем веку. Поред тога, Свети Сава је помирио своју посвађану браћу Стефана и Вукана и имао божји дар да мири државе и владаре.

Таква особина једнако је потребна и данас у Србији и, уопште, на Балкану. Светосавље надвисује житије једног свеца, то је примена правила и искуства које воде ка народној саборности, привржености породици и неговању духовних вредности хришћанске културе и цивилизације.

Свети Сава је био зачетник српске писмености и образовања. Данашње генерације анахроно тумаче значај Савиндана – 27. јануара. То није само црвено слово у календару СПЦ, већ је и образовни и духовни празник свих оних који уче и који се перманентно образују. Време у коме живимо јасно нам показује колики је значај образовања као снаге једног народа и дурштва.

Треба подсетити да је Свети Сава и зачетник српске правне науке и закона кроз тзв. Номоканон или Законоправило, којим је дефинсао правну основу српске државе и друштва. Дакле, личност Светог Саве утемељена је и у СПЦ, школству, правној науци и дипломатији, али највише у монашком животу Хиландара и Свете Горе, где већ вековима опстаје дух светосавске вертикале.

Данас нам је светосавски дух од велике важности због свих подела, унутрашњих тензија, странчарења, смањења броја становника и територија. Без светосавља нема саборности, а без општенародног јединства нема напретка. Србија мора да учврсти своју лидерску позицију у региону како би и надаље била гарант мира, и то не само када је у питању Дејтонски споразум, већ и када у фокусу имамо решавање косовског питања.

Свети Сава и светосавље се све више негира или намерно занемарује у Црној Гори, али и у зетској и рашкој области. Оно што забрињава јесте све већи заборав националних вредности, како у порадици, тако и у школи и друштву у целини. Није довољно само на Савиндан направити школску приредбу, изрецитовати по који стих или направити изложбу на којој ће малишани да прикажу своје виђење лика драгог свеца.

Ново доба нагриза све националне вредности. Млади све више заборављају на дух предака, све што је модерно постаје “ин“, а теме које третирају националну историју покрива патина заборава. Народ без своје прошлости, без традиције нема будућност, већ живи у формалној садашњости која ће врло брзо да се претвори у деструктивну прошлост. Зато су Срби као државотворан народ дужни да сачувају свој политички, духовни и биолошки нуклеус. У томе ће им свесрдно помоћи вечно жив дух Светог Саве, великог молитеља пред престолом Господњим.

 

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: