ПОЛИТИЧКИ ВРЕМЕПЛОВ: ЈОВАН ЦВИЈИЋ О СРПСКОМ НАЦИОНАЛОМ ИНТЕРЕСУ

 

jovan-cvijicЈован Цвијић географ, антропогеограф и један од кључних личности националног ослобођења, некадашњи председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и прашког Карловог универзитета, у свом говору Кола српских сестара“ објављеног 18. фебруара1907. године под називом О националном радуотворио је питање националних интереса. Треба подсетити домаћу јавност да је Јован Цвијић далековидо сагледао национални интерес Србије и упозорио на неке политичке слабости које су битно кочиле реализацију националне политике.  Он је инсистирао на политичком јединству у Србији и активирању пропаганде за опште циљеве Србије у Европи.

Цвијић каже: “Стално се морају стављати национални интереси испред интереса пролазних група и појединаца, ма ко то они били“. Ову Цвијићеву лекцију пре 110 година Србија није још научила, јер су данас веома подељена мишљења око дефинисања националне стратегије и интереса, као и начина заштите српских интереса како у региону, тако и у Европи.

Партијске политике често су јаче од општих државних разлога. Таква пракса била је и у времену до 1914. године у Србији. Јован Цвијић каже: “Партије морају тежити да избегну или бар ослабе међусобна трвења, што више уништити личне поводе за трвења и морају своје међусобне односе тако удесити, да се не обуставља рад за целину и да се не шкоди земљи“.

Ове речи и данас су веома актуелне и потребне, пре свега када је реч о путањи Србије ка својим интересима у региону и очувању државе. Страначке политике све више постају сурогат државне и националне политике са парцијалним и лидерским интересима. Цвијић говори о доследности вођења националне политике. “Онај ко хоће да води народ мора тежити да уведе строгу дисциплину горњег смисла у своје властите редове, затим мора самог себе непрекидно формирати; да постане сасвим искрено и апсолутно предан јавним интересима своје земље и свог већег народа“.

Цвијић упозорава да је пут реализације националних интереса везан за пуну посвећеност и да је национални циљ и интерес јачи од било ког партијског или лидерског става и позиције. Јавни интерес је сада и у будуће Србији потребан као “насушни хлеб“. Политичке поделе видно слабе и национални интерес и дају за право свим противницима Србије да имају иницијативу. Слабости политичке и националне политике посебно су се одразиле око признања Косова 2008. године од већег броја држава ЕУ и САД.

Бавећи се Хашким трибуналом и политичким и страначким сукобима Србија је изгубила маневар око Косова и Метохије. Оно што Србији и српском народу недостаје то је запажање Јована Цвијића из 1907. године. “На сваком месту и у свакој прилици треба сваки Србин да брани своју земљу од неистина, и да најенергичније заступа интересе и тежње своје земље и свог народа“, каже Цвијић.

Нажалост ове Цвијићеве речи после 110 година су српском народу потребне као “со соли“. Сведоци смо да и на јавној и политичкој сцени Србије имамо концепте који потиру или угрожавају националне интересе и то други народи и државе у региону интензивно корисите. Цвијић позива на облике саборности и јасноће националног интереса.

Требало би да се запитамо зашто такве стратегије и јавне политике у Србији нема у мери која је нужна у одбрани државних циљева у региону? Слабости Србије вешто користе на Балкану Хрватска, Албанија и друге државе, које уз помоћ моћних лобија убирају себи корист радећи на тај начин у корист ЕУ и САД.

 

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: