СВЕТ БИЗНИСА: НЕ БРЖЕ ОД МОРАЛА!

foto-ne-brze-od-moralaПут до радног места поплочан је максимом ренесансног филозофа Макијавелија да циљ оправдава средства. Некада се ценило знање, лојалност, колегијалност и вештине. Данашња битка за радна места у Србији, али и на глобалном тржишту рада је форсирање брзине уместо поштовања процедура, као и површност уместо системског знања. Рад у компанијама све више личи на гладијаторску борбу без правила и радне етике. Свету рада све више недостају темељна знања, креативне вештине, колегијалност и тимски рад. Битка за радно место равна је правом социјалном конфликту, јер нема довољно радних места колико има незапослених.

Често стручни и морални губе битку пред површним, али лукавим упосленицима, а знање капитулира пред импровизацијама које се касније покажу као погубне. Тако се формирају нове друштвене групе и елита модерних “белих крагни“. Пут до посла постаје права чаролија, а онда радне путање на послу кривудају и претварају се у бескрајни систем обмана, превара и демонстрирања не само незнања, већ и показивања личне и радне охолости и губитка моралног индентитета.

Што је већа корпорацијска или државна позиција све је нижи ниво процедуралне одговорности. Тако су истраживања показала да сваки четврти радник редовно прескаче важне кораке како би што пре обавио задатак. Битка за опстанак на радном месту није у квалитету и стручности, већ у брзини као погрешном еталону за ефиканост. “Пословање брзином мисли“, како гласи мото Бил Гејтса сада се буквално примењује као “мантра“ за многа радна места, пре свега, у свери ИТ технологије, пословног управљања, трговине, али и јавног мњења.

Сваки посао има своје процедуре. Прескакање процедура посебно брине у доношењу важних одлука у државним пословима, народном здрављу, систему националне безбедности и екологије, али и у међусобним односима међу људима. Запослени често занемарују квалитет, па у одређеним случајевима праве и безбедносне пропусте што може да буде од националне и глобалне опасности, посебно када је реч о фармацеутици, медицини, пољопривреди, употреби нуклеарне енергије или у креирању стратегије националног образовања.

Некада се у народу говорило да “све што је брзо, то је и кусо“, а данас је брзина изнад свега. Корпорације, без обзира на то да ли су државне или приватне, постају право “ратиште“ инстант стручњака који се уче преварама у послу. Преваре су постале права наука. Истраживања показују људе који бирају најбржи и најједноставнији начин без обзира на последице. Такве људе „красе“ следеће особине: неискреност, импулсивност, манипулативност, нарцизам, недостатак емпатије.

Тако радна места и компаније постају упоришта превара и губитка солидарности. Ако те колегијалности нема на послу, она неминовно мора да трпи породица и друштво, што у крајњој инстанци прети глобалној деструкцији. Губитак одговорности за процедуре скупо кошта друштво у здравству или државном менаџменту. По истраживањима, томе су нешто склонији мушкарци од жена, пре млађи него старији. Овај накарадни систем привидно доводи до веће продуктивности, али ризици су бројни и на штету и запослених и друштва у целини. Цена брзине у бизнису  јесте губитак хуманости и хуманизације радних места и свођење човека на “мислећу машину“ са малим капацитетима рационалног мишљења и емпатије.

Пише: Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: