ГЕОПОЛИТИКА: КОНТРОЛИСАНИ ХАОС И НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК

foto-kontrolisani-haos-i-novi-svetski-poredakКада посматрамо стање светске политике и међународних односа, објективни закључак би могао да буде да је на снази концепт контролисаног хаоса, који све више губи контролу, што може довести до великих глобалних сукоба. Глобална криза из 2008. године оставила је тешке последице не само на светску економију, већ и на губитак поверења у међународне институције, попут УН. Глобална светска сила САД доживљава унутрашњу дезинтеграцију што представља својеврсну иницијалну капислу за урушавање светског поретка.

Уздрмане економије Кине и Русије посебно су доволе међународне односе у опасну неравнотежу. У својој књизи „Светски поредак“ Хенри Кисинџер пише да је свет у највећој опасности онда када међународни поредак прелази из једног система у други. „Ограничења нестају, а поље је отворено за неумољиве глумце који имају највећу жељу за ширењем. Све док се не успостави нови систем, постојаће само један владар – хаос“.

Међународни поредак сада је у стању континуиране промене. Нису само Кина и Русија државе које презиру САД и њену „лидерску улогу“. Многи Американци су, такође, уморни од тога. Нове технологије мењају распоред моћи и утицаја. Садашња геополитика оптерећена је новим “хладним ратом” САД и Запада према Русији. Запад показује својеврсне облике затекнутих односа и према политици Кине која тежи својој експанзији према Европи и ЕУ.

Контролисани хаос све више постаје анархичан. На делу је ширење радикалног исламског тероризма, и то, почев од држава Блиског и Средњег истока ка простору Европе. У време незадрживе најезде миграната, Европској унији прети нови талас преиспитивања чланства, попут референдума из 2016. године када су “острвљани“ афирмисали “Брегзит“. Могуће је да током 2017. године још нека држава, попут Француске или Шпаније, преиспита своју позицију у ЕУ.

Економски и политички притисак на Руску Федерацију и одржавање санкција видно утиче на слабљење економија ЕУ, али и глобалне безбедности у Европи, пре свега против исламског, али и унутрашњег тероризма. Запад у својој стратегији рачуна на могућност да у 2017. години ослаби политичка моћ Владимира Путина и да се он не кандидује за председника Русије.

Русија сада има лидерску позицију заједно са Турском и Ираном око Сирије, али не треба очекивати да ће тако бити дужи временски период. Сиријски проблем се не може решити без САД, Русије, Турске и ЕУ. Традиционални амерички савезник, Турска, сада оптужује САД за подршку Исламској држави, продубљујући, барем наизглед, сарадњу с Русијом. Турска је решена да настави војну офанзиву против тероризма на северу Сирије након што су џихадисти Исламске државе преузели одговорност за напад у Истанбулу у којем је убијено 39 људи. Турска себе намеће као војни фактор у региону чиме је појачала своју геополитичку улогу, али је и отворила врата радикалном исламу и тероризму према ЕУ уз велике ризике за преливање тероризма по “дубини“ Европе и Балкана. У таквом свету Србија треба да пронађе свој “средњи пут“.

Пише: Томислав Кресовић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: